Beograd-Zemun

Beograd-Zemun Pisac: Branislav Nušić

Danas je to neobično laka stvar i neobično kratak put preći iz Beograda u Zemun.

A kako je to bio i dug i težak put nekada. Putovalo se na čamcima i taj put trajao je po dva, dva i po, pa i tri sata. Ne mogu današnji Beograđani, koji sad za nekoliko minuta preleću preko mosta u Zemun, ni zamisliti kako su dockan pristali parobrodi uz beogradsku obalu, a koliko je docnije još zavedena redovna plovidba između Beograda i Zemuna.

Tek 26. avgusta 1838. godine uplovio je prvi parobrod u Savu ne nristajući uz našu obalu. To je bio parobrod "Sofija", kome je bio cilj da ispita Savu je li i dokle je plovna. Beležeći ovaj događaj tadanje "Novine srpske" vele: "Ovo je prvi paroplov koji se na Savi dosad video". Rezultat ovoga pokušaja nije bio vrlo povoljan, te posle ponovljenih pokušaja na većoj vodi, počinje plovidba na Savi tek avgusta meseca 1844. godine i to od Siska do Zemuna, ne dodirujući srpsku obalu.

Uz našu je obalu na Savi prvi put prispeo parobrod 12. juna 1841. god. To je bio "Herc-hercog Ludvik" na kome se dovezao grof Sečenji vraćajući se sa Đerdapa.

Grof Sečenji je sišao sa parobroda i načinio je posetu kako knezu, tako i paši u gradu.

Pristanak toga parobroda uz srpsku obalu bio je čitav događaj za srpsku prestonicu. Masa sveta je povrvela dole na Savu i grof Sečenji je dozvolio da svet može razgledati parobrod. Dolazili su čak i Turci, koji inače ne vole te evropske manzaflarije, i divili su se ovoj novoj sili. Najzad, čak i pašin harem iz grada sišao je i ulazio u lađu, razgledao je i divio joj se.

Tada se već vrlo mnogo govorilo o tome kako bi valjalo parobrodom uspostaviti vezu između Beograda i Zemuna. A 1844. godine, 30. oktobra, doplovi u Beograd jedan mali parobrod (24 konjske snage) i pristade uz našu obalu. Taj parobrod je bio svojina nekoga Franca Markarda i održavao je vezu na Tamišu između Bečkereka i Temišvara. Markard je došao u nameri da sa ovim parobrodom preduzme saobraćaj između Beograda i Zemuna.

"O ovom celishodnom i zaista nužnom predprijatiju - pišu tadanje "Novine srpske" - još ništa opredeljeno kazati ne možemo, zašto od strane vlasti nikakvo k tomu rešenije izdano nije. Međutim, čujemo da trgovac ovdašnji i pravitelstveni bankar g. Kumanudi hoće rečeni paroplov da kupi i tako svo saobraštanije među Beogradom i Zemunom na sebe uzme".

Ali se ovaj Markard već 6. novembra vratio odakle je i došao, jer dozvolu nije dobio da sam preduzme saobraćaj a lađu nije mogao prodati Kumanudiju jer je vrlo mnogo tražio za svoj brod koji je već bio "star i trošan".

Izgleda po svemu da se u to doba i sama država nosila mišlju da kupi jedan brod radi saobraćaja između Beograda i Zemuna i verovatno da je Kumanudi kao "pravitelstveni bankar" za račun države i pokušavao da kupi Markardov brod. Jer, 1847. god. popečiteljstvo finansija podnelo je predlog vladi da sama vlada stvori parobrodsku vezu između Beograda i Zemuna, ili da da koncesiju kakvom akcionarskom Društvu koje bi se toga radi osnovalo i koje bi moglo, sem Beograda i Zemuna, vršiti saobraćaj i duž Save i Dunava. Taj predlog kanda je za duže vremena negde zaspao a uz beogradsku i zemunsku obalu i dalje su pristajali čamci .

I dalje još uvek bioje čitav događaj kad bi kakav parobrod pristao uz srpsku obalu. Tako je, na primer, 1848. godine, došao parobrodom iz Karlovaca patrijarh Rajačić u posetu knezu Aleksandru, pa se marta meseca 1849. godine vratio Stevan Knićanin sa svojim "samovoljcima" opet na parobrodu. I oba ova dolaska koliko su po političkom svome značaju privlačila svet na savsku obalu, toliko i po tome što je svet masama jurio da vidi "parohode".

Tek 1850. godine pojavljuje se iz arhive onaj vladin predlog i knjaz ga usvaja rešenjem svojim od 1Z. aprila VN. 708, s tim da ministarstvo finansija uzme inicijativu za obrazovanje akcionarskog društva. I već 13. maja iste godine "pravitelstveni bankar" Jovan Kumanudi poziva preko novina na upis akcija i objavljuje pravila akcionarskog društva.

Kao odgovor na sve to br. 72 "Srpskih novina", od 22. juna iste godine, donosi ovakvu belešku: "Iz dostovjernog izvora razumeli smo da austrijsko dunavsko parobrodsko društvo namerava još u tečeniju meseca juna o. g. preduzeti vozidbu između Zemuna, Beograda i Pančeva ... " itd., dodajući na to radi utehe: "Ova parovodna vozidba nije ni u kakvom sajuzu s onim parobrodskim društvom koje se kod nas ustanovljava, niti što smeta ustanovljenju njegovom".

I, doista, 26. jula 1850. godine, agencija Prvog c. žr. austrijskog parobrod. društva objavljuje da će početi redovnu plovidbu između Zemuna, Beograda i Pančeva. A novine iz toga doba beleže: „Agencija c. austrijskog podunavskog parobrodshog društva dala je onomadne u subotu (29. jula 1850) jednu uveselitelnu plovidbu na onom parobrodu koi namerava redovno saobraštenje između Zemuna, Beograda i Pančeva obdržavati".

I tako je posle te "uveselitelne" plovidbe, zakuske i zdravica, odmah sutradan, otpočela redovna plovidba koja je pravila Srpskog akcionarskog društva zaturila za dugi niz godina u arhivu.

Izvori

• Branislav Nušić, Iz poluprošlosti,1935.,Beograd.