Balkanski sporazum (1953)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Emblem of Yugoslavia (1943–1963).svg

Royal Coat of Arms of Greece.svg

Emblem of Turkey.svg

U G O V O R

o prijateljstvu i saradnji između Federativne Narodne

Republike Jugoslavije, Kraljevine Grčke i Republike

Turske


STRANE UGOROVORNICE


Potvrđujući veru u načela izražena u Povelji Ujedinjenih nacija,

rešene da žive u miru sa svim narodima i da doprinesu održavanju međunarodnog mira,

prožete željom da konsoliduju odnose prijateljstva koji postoje među njima,

rešene da brane slobodu i nezavisnost svojih naroda kao i svoj teritorijalni integritet protiv svake spoljne sile,

rešene da ujedine svoje napore u cilju efikasnijeg organizovanja svoje odbrane protiv svake spoljne agresije i da se konsoltuju i sarađuju u svim pitanjima od zajedničkog interesa, a naročito u pitanjima koja se odnose na njihovu odbranu,

ubeđene da zajednički interesi njihovih naroda i svih miroljubivih naroda zahtevaju preduzimanje celishodnih mera za očuvanje mira i bezbednosti u ovom delu sveta, shodno članu 51 Povelji Ujedinjenih nacija

šefovi njihovih država odlučili su da zaključe ovaj Ugovor i odredili kao svoje punomoćnike:

Pretsetnik Federativne Narodne Republike Jugoslavije:

njegovu ekselenciju gospodina Koču Popovića sekretara za spoljne poslove,

Njegovo veličanstvo Kralj Grka:

njegovu ekselenciju gospodina Stefana Stefanopulosa ministra inostranih poslova,

Pretsetnik Republike Turske:

njegovu ekselenciju gospodina Fuada Keprilija ministra inostranih poslova,

koji su se, pošto su podneli svoja punomoćja, složili u sledećem:


Član 1.

Sa ciljem da na trajan način obezbede svoju saradnju, strane ugovornice će se konsultovati o svim problemima od zajedničkog interesa.

Ministri inostranih poslova strana ugovornica održavaće redovno konferenciju jednom godišnje i, ako se to smatra potrebnim, češće, sa ciljem da se razmotri međunarodna politička situacija i da se donose određene odluke u skladu sa ciljevima ovog ugovora.

Član 2.

Strane ugovornice nameravaju i dalje da ulažu zajedničke napore radi očuvanja mira i bezbednosti u njihovoj oblasti i da zajednički nastave razmatranje problema njihove bezbednosti, uključujući tu zajedničke mere odbrane, za kojima bi se mogla pojaviti potreba u slučaju neizazvane agresije protiv njih.

Član 3.

Generalštabovi strana ugovornica nastaviće svoju saradnju sa ciljem da svojim vladama podnese preporuke u vezi s pitanjima odbrane, određene zajedničkim sporazumom, radi donošenja koordiniranih odluka.

Član 4.

Strane ugovornice će razviti svoju saradnju na poljima ekonomije, tehnike i kulture, u slučajevima kad se to smatra korisnim, biće zaključen celishodni sporazum i biće stvoreni potrebni organi za rešavanje ekonomskih, tehničkih i kulturnih problema.

Član 5.

Strane ugovornice se obavezuju da će rešavati mirnim sredstvima kakva su predviđena u Povelji Ujedinjenih nacija, i duhu razumevanja i prijateljstva svaki spor koji bi se mogao pojaviti između njih, one se takođe obavezuju da će se uzdržavati od svakog mešanja u unutrašnja pitanja druge strane.

Član 6.

Strane ugovornice će se uzdržavati od zaključenja saveza, ili učešća u akciji uperenoj protiv jedne od njih, ili akciji koja bi mogla naneti štetu njihovim interesima.

Član 7.

Strane ugovornice izjavljaju svaka za sebe da nikakve međunarodne obaveze koje su sad na snazi između njih i jedne ili više država nisu u protivrečnosti s odredbama ovog Ugovora. One s druge strane preuzimaju obavezu da ubuduće neće potpisivati nikakvu međunarodnu obavezu koja bi mogla biti u suprotnosti s ovim Ugovorom.

Član 8.

Ovaj Ugovor ne menja i ne može se tumačiti kao ma da na koji način menja prava i obaveze koji za Grčku i Tursku proističu iz Severnoatlantskog ugovora od 4 aprila 1949 godine.

Član 9.

Posle stupanja na snagu ovog Ugovora, svaka druga država, čiju saradnju budu smatrale korisnom po ostvarenje ciljeva ovog ugovora sve strane ugovornice, moći će pristupiti ugovoru pod istim uslovima i sa istim pravima kao tri države potpisnice.

Član 10.

Ovaj Ugovor, čiji će francuski tekst biti autentičan, biće ratifikovan od strane svih strana ugovornica i ratifikacioni instrumenti biće deponovani u Sekretarijatu za inostrane poslove Federativne Narodne Republike Jugoslavije u Beogradu. On će stupiti na snagu na dan deponovanja poslednjeg ratifikacionog instrumenta.

Po isteku pet godina posle stupanja na snagu ovog Ugovora svaka strana ugovornica može prestati da bude član ovog Ugovora putem deklarcije upućene vladama ostalih strana ugovornica s otkaznim rokom od godinu dana.

Izvori[uredi]

  • Politika, br. 14.440 od nedelje 1. marta 1953, naslovna strana.