Antički motivi

Antički motivi (1903)
Pisac: Jovan Dučić

I
Rađanje meseca nad morem

Iznad crne vode počinje da žuti
Horizont nevidljiv, mračan, u daljini.
I svetlosti lokve već na površini
Leže i svijetle. Kô duša kad sluti,

Sve strepi i čeka. Mir je mrtvi, kruti,
Nad Arhipelagom. Najzad, u daljini
Pomoli se mesec; tad vodom u tmini
Pade nova kiša svetlosti. Sve ćuti.

Omir, sam na žalu i setan nad vodom,
Slušô je tišinu i gledao tada
Kako mesec penje zelenkastim svodom.

I prvi put, zanet, oseti, kô plima
Kako šum tajanstven ispuni mu sada
Srce čudnim strahom i duh bogovima.

Te se mirne noći rodi Ilijada.

II
Sok

U širokom hladu palmine lepeze
Leži lepa Naksis. Podne je vrh Nila.
Jato lasta negde prevrće i veze,
I vazduhom toplim razleće se svila.

Nil prastari, zelen, s iznemoglim dahom,
Odilazi tromo. Nad starinskim gradom
Mirno podne sipa ognjenijem prahom,
I sve gori strašću razbludnom i mladom.

Polunaga Naksis o Izosu sanja,
U to strasno podne antičkoga leta;
I slučajno jednom kad se tače granja,
U crveno cveće sva šuma procveta,

III
Posle bitke

Putniče, na brodu s hiljadu vesala
Kad u Mitilenu dođeš iz daljine
U široku luku, gde s najdaljih žala

Galije su stigle, gde katarke njine
Stoje, kao gora, nasred morskih vala,
I gde žuta jedra strše u visine,

Ulica će šumna povesti te tada
Kroz narod statua. Ti ćeš zanet proći
Tržištima pločnim veseloga grada.

I orgijâ dani radosni će doći,
I pesma strasti ispuniće mlada
Nemirne dane i pomamne noći.

Negde u dvorani gde muzika zvoni,
Gde veselje teče i dižu se čaše,
I šušte gospođoâ široki hitoni,

Ti ćeš počet’ priču… Videćeš gde staše
Muzika i pesme. Svi će nemo oni
Slušati za strašne pogibije naše.

Kolo lepih žena čije kose kiti
Asfodel i ruža, tad će među dlane
Nasloniti glavu i tužne će biti.

A kad rekneš kako padoh sred poljane,
Kako gorski potok koji tuda hiti
Krv oboji moja; kako na sve strane

U tom kraju kuda vetar smrti vije,
Razneše me koplja, i zveri, i tice,
I mlade mi oči da ispiše zmije:

Zaplakaće lepe žene kradomice.

Izvor

Srpski književni glasnik, 1. jun 1903. Knjiga IX, broj 3. Str. 201–204.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Dučić, umro 1943, pre 83 godine.