JEDNOM...
Vreme kad vrba lista i maca
Kraj mutnih bara i jendeka...
Po selu svud se petli raspevali, —
Čuje se negde žalostiva bleka
Malih jaganjaca
Ko plač detinji.
Sunce pa zemlju tople zrake baca —
Udarila je trava, lista zova,
Vrapci galame oko živog plota...
Ja slušam vrevu tih glasova
Probuđenog života...
Svakog proleća tako...
Al će i to proći...
Jednom će doći
Smrt mojih čulȃ,
Kidanje plotskih veza, čas rasula,
Kad će za mene sve to iščeznuti
I ništa ne ću videti ni čuti.
Od sveg obilja tih lepota
Kad blagi dani oslave
Ja ću primiti povrh moga huma
Udeo mrtvih: zelen busen trave.
