Janković Stojan i Korić bajraktar
0001 Tursko momče rano podranilo,
0002 Ujtru rano, kad se sunce rađa,
0003 Momak hoda Hlivnu po čaršiji,
0004 Momak hoda, deli-doru voda,
0005 Kune bilo Hlivno od kamena:
0006 „Neka t’, Hlivno, sam te Bog ubio,
0007 Kad u tebi divojaka nema,
0008 Divojaka ta raz milovanja,
0009 Udovica raz ašikovanja!“
0010 Momak hoda, bilo Hlivnu kune,
0011 Dovede doru hlivnu do čaršije,
0012 Navede ga ispod jedne kule,
0013 Visoka je od sedam bojeva.
0014 Oko njeg se dorat zaigrava,
0015 A sve moamk bilo kune Hlivno:
0016 „Neka t’, Hlivno, vatrom izgorilo,
0017 Ja te bila kuga pomorila,
0018 Kad u tebi divojaka nema,
0019 Divojaka ta raz milovanja,
0020 Udovica raz ašikovanja!“
0021 Njeg divojka viknu sa pendžera:
0022 „Jabandžija kod konja dorata!
0023 Ti ne kuni Hlivna od kamena,
0024 Kad ti Hlivno ništa nije krivo!
0025 Nije Hlivna kuga pomorila,
0026 Hlivno nije vatrom izgorilo,
0027 Još u Hlivnu ima divojaka,
0028 Neg je Hlivno Stojan popalio,
0029 Na našu se kulu navratio,
0030 Stojan našu kulu porobio.
0031 Ja se kod nje dogodila nisam,
0032 Neg u Duvnu kod dajidže svoga,
0033 Kod svog daje Krilić-Redžepage;
0034 A ja kule ne bi ni žalila,
0035 Nego mi je babu pogubio,
0036 Ja ni babe ne bi požalila,
0037 Muško bio, pa je poginuo,
0038 Nego mi je brata ufatio,
0039 Omericu od tri godinice,
0040 Sestru Hanku od osam godina;
0041 Ja Omera ne bi ni žalila:
0042 Muška glava, priličan tavnici,
0043 Već ja žalim svoju sestru Hanku:
0044 Ženska glava u šakah dušmanskih
0045 Nij’ prilična za nevolju lipa.“
0046 Jadna dikla cvili na pendžeru:
0047 „Davor Hanko, rano do edžela,
0048 Omere brate, velika žalosti!“
0049 Kad ču momak kod konja dorata:
0050 „Ta divojko na srči pendžeru!
0051 Čija j’ kula, čija je avlija,
0052 Čija li si ti lipa divojka?“
0053 A divojka ciknu na pendžeru:
0054 „Jabandžija kod konja dorata!
0055 Al ti Hlivnu sahodio nisi,
0056 Al si, bolan, pamet izgubio,
0057 Ovo j’ kula dizdar-Hasanage,
0058 A ja Zlatka dizdar-Hasanage.“
0059 A kad momak te razabra riči:
0060 „Ta divojko na srči pendžeru!
0061 Otvoride srčali pendžera,
0062 Promol’de mi čelo i obrvu,
0063 Da ti lišce vidim divojačko,
0064 Bi l’ ti lišce za meneka bilo;
0065 A eto ti moja vira tvrda,
0066 Ja ću brata izbaviti tvoga
0067 I sestricu od osam godina.“
0068 Kad to čula kićena divojka,
0069 Ona momka viknu sa pendžera:
0070 „Jabandžija, kod konja dorata!
0071 Stani malo, dok se natrag vratim.“
0072 Jer se plačna zgodila divojka,
0073 Pa se lipa trže od pendžera,
0074 Vode uze i rakli safuna,
0075 Pa umiva lišce u odaji.
0076 Kad umila lišce u odaji,
0077 Onda lipa sanduk otvorila,
0078 Čudnu na se meće đeisiju:
0079 Gungul-gaće kunom postavite,
0080 Mati joj radna, burundžuk-košulju,
0081 Do pasa je zlatom iskaljata,
0082 Na se dibu meće i kadifu,
0083 Sva joj diba zlatom iskaljata,
0084 Po kadifi dragi kamenovi.
0085 A kako se opremi divojka!
0086 Jedna glava, sedam istifana,
0087 Uši jedne, četvere menđuše,
0088 Jedan vratak, a sedam gerdana,
0089 Dva joj jesu od bila bisera,
0090 To joj vrata čuva i podvoljka,
0091 A dva su joj od inđir-korina,
0092 Od šta lipa miriši divojka,
0093 A tri su joj od žutih dukata.
0094 Pa na noge naturi pašmake,
0095 Pa se prikri od zlata ćatkijom.
0096 Kad divojka do pendžera dođe,
0097 Otvorila srču na pendžeru,
0098 Sijnu lišce baš ko sunce žarko,
0099 Podvoljčina baš ko mjesečina,
0100 A pgoleda momak od dorata.
0101 Kad divojku vidi na pendžeru,
0102 Vrlo mu se lipa učinila,
0103 Viknu momak kod konja dorata:
0104 „Ta divojko na toplu pendžeru!
0105 Reci, draga, da ćeš za me poći,
0106 A evo ti vira od meneka,
0107 Ja ću brata tvoga izbaviti
0108 I sestricu od osam godina.“
0109 Kad to čula prilipa divojka,
0110 Jadna ciknu na srči pendžeru:
0111 „Jabandžija kod konja dorata!
0112 Da m’ izbaviš brata rođenoga,
0113 Sestru Hanku od osam godina
0114 Bolja t’ ćaba ne bi tribovala,
0115 Ti b’ dženetu otvorio vrata,
0116 Našem caru bio u gajretu.
0117 A evo ti moja vira tvrda,
0118 Beil tebe ne bi privarila,
0119 Već bi tebi virna ljuba bila.“
0120 Kad ču momak kod konja dorata,
0121 Što divojka veli na pendžeru,
0122 Ta da momka privariti ne će,
0123 Tad podviknu momak kod dorata,
0124 Pa on frci u sedlo doratu,
0125 A pod njim se dorat pokupio,
0126 On okrenu Hlivnu na čaršiju.
0127 Kad divojka viđa sa pendžera,
0128 U sebi je jadna pomislila:
0129 „Vid’der mene budalaste glave!
0130 Gdje ja momku tvrdu viru dadoh,
0131 Momak meni, da će me uzeti,
0132 Izbaviti brata i sestru,
0133 Ja ne pitah, ko je pa oklen je,
0134 Kako s’ momak zove po imenu,
0135 Po imenu pa plemenu svome.“
0136 Al se lipa trže od pendžera,
0137 Pa otvori sanduk u odaji,
0138 Iz sanduka izvadi mahramu,
0139 Zamota u nju šezdeset cekina,
0140 Pa poteče srčali pendžeru,
0141 Jer se momak obzire s dorata
0142 Vavik kuli dizdar-Hasanage,
0143 Da divojku gleda na pendžeru.
0144 A kad momak ugleda divojku,
0145 Gdje na njega desnom rukom maše
0146 I u ruci srmali mahramom,
0147 Na kajasu povrati dorata.
0148 Kad dopade kuli dizdarevoj,
0149 A podviknu sa ata divojku:
0150 „Ta divojko na srči pendžeru!
0151 Što ti mene vraćaš i dorata?“
0152 Divojka je njemu besidila:
0153 „Jabandžija na konju doratu!
0154 Već sam tebi tvrdu viru dala,
0155 Jabandžija, da ću za te poći,
0156 A ti meni, da ćeš me uzeti,
0157 Izbviti i brata i sestru.
0158 Već tako ti turske vire lipe,
0159 Sad se meni po istini kaži:
0160 Oklen jesi, od senta kojeg si,
0161 Ti kako se zoveš po imenu
0162 Po imenu i plemenu svome?
0163 Eto tebi srmali mahrama,
0164 U mahrami šezdeset cekina!“
0165 Ufati je momak na doratu,
0166 Pa je lipoj Zlatki besidio.
0167 „Lipa Zlatko dizdar-Hasanage!
0168 Što me za rod i za pleme pitaš,
0169 Vira je, babe utuvio nisam,
0170 Nisam babe, nisam stare majke.
0171 Nego što ti znadem kazivati:
0172 Kad Mustajbeg pojde vojevati,
0173 Ja prid begom zelen bajrak nosam:
0174 Ovo j’ glavom Korić-bajraktaru,
0175 Svak me Korić zove bajraktarom.“
0176 A kad lipa čula divičica,
0177 Ona ciknu na srči pendžeru,
0178 Pa podviknu Korić-bajraktara:
0179 „Ti l’ si, bajro, iza gore sunce!
0180 Odjaš’ doru, pa hodi u kulu!“
0181 Kad ču Korić na konju doratu,
0182 On pogleda kuli i pendžeru:
0183 „Ta divojko na toplu pendžeru!
0184 Jesi lipa, al pametna nisi;
0185 Sad da svoga odjašem dorata,
0186 Ja da tebi u odaju ujdem,
0187 A svi glede iz čaršije Turci,
0188 Svak bi reko u Hlivnu kamenu,
0189 Da sam tvoje lišce obljubio,
0190 Vire mi, dore odjahati ne ću.“
0191 To joj reče, povrati dorata,
0192 Pa okrenu Hlivnu na čaršiju.
0193 Igra s’ dorat Korić-bajraktara,
0194 Sve hlivanjske gledaju divojke,
0195 Niko bajre ne zna ni dorata.
0196 On dotira crnogrivca doru
0197 Do Bistrice vode na obalu,
0198 Udari ga kazan-uzenđijom,
0199 Pod njim dorat u Bistricu frci,
0200 Kad Bistricu vodu pregazio,
0201 Igra s’ dorat Korić-bajraktara,
0202 Bajraktara glavom zaklonio,
0203 Prko bajre pinju otiskuje,
0204 Sve na sapih zlatnu hašu kalja,
0205 Bajro mlide, niko ga ne gleda,
0206 Al gledaju dvi paše careve
0207 Ta kamenu Hlivnu sa tabije,
0208 Mio Bože, ko bi paše bile!
0209 Obi je paše lako pogoditi,
0210 Jer je jedno paša Radoslija
0211 Od bijela Hlivna kamenoga,
0212 A drugo je Fazlipaša carski,
0213 Što hlivanjsku muhafezu čuva.
0214 Oko njih su dica posidala,
0215 A sva dica od Hlivna kamena,
0216 Paša dici tiho govorio:
0217 „Draga moja dico oko mene!
0218 Viđate li momka i dorata,
0219 Bi l’ ga iko mogo poznavati?“
0220 Tad mu vele svi od Hlivna Turci:
0221 „Radoslija od Hlivna kamena!
0222 Mi nit momka znamo ni dorata.“
0223 Onda paša tiho govorio:
0224 „Davor draga dico oko mene!
0225 Skoro sam ga očima vidio,
0226 Evo nema neg puna godina:
0227 Beg Mustajbeg silnu skupi vojsku,
0228 Da on Zadru niz Vedrice trče.
0229 I meni je knjigu opravio,
0230 I ja begu pod Udbinu sidoh.
0231 Kad se beže diže vojevati,
0232 I ja s begom na đogatu svome,
0233 Mi digosmo sa Udvine vojsku,
0234 Privedesmo na hunku carevu.
0235 Mi po noći na Kotar siđosmo,
0236 Potfatismo obadva Kotara,
0237 Natfatismo iznad Šibenika,
0238 Spušćasmo se Zadru niz Vedrice,
0239 Ispod Zadra sela porobismo,
0240 Porobismo, dobro zadobismo,
0241 Pofaćasmo i roblj ai plina,
0242 A na Zadru pukoše topovi,
0243 Otpukoše a na Šibeniku,
0244 Na Kotaru i donje i gornjem,
0245 Sva se kranjska zemlja upalila,
0246 Po gradovih pucaju topovi,
0247 Po kulama plamte možarovi,
0248 P čardacih sitni zemberici,
0249 Mi bižimo uz Vedrice Zadru,
0250 Za nami se podigla potira,
0251 Kranjca ima ko na gori lista.
0252 Kad ispasmo ispod Šibenika,
0253 Još se veća tušta učinila,
0254 Šibenički kranjci poletiše,
0255 Potire se više sastanulo,
0256 A sitan se oganj prilomio,
0257 Konda butum u abez okrenu.
0258 Kad mi, draga dico, pogledasmo,
0259 Iskoči onaj momak na doratu,
0260 A u momka bajrak u desnici,
0261 Prekrio je njega i dorata,
0262 Za momkom se zasobica bili,
0263 Zasobica, kitli madžarica,
0264 Biži momak k nami i ordiji.
0265 Kad od teška zora doratova
0266 Frci momku ploča doratova,
0267 On na dizgun zastavi dorata,
0268 Baci bajrak u zelenu travu,
0269 Momak skoči sa konja dorata,
0270 Na atu mu sidi divičica,
0271 Pa poteže alat iz hegbeta,
0272 On podiže nogu doratovu.
0273 Dok doratu klince pritvrdio,
0274 Oko njeg se kranjci sastanuli,
0275 Još se veći oganj prilomio,
0276 Mi već momku rahmet ostavismo,
0277 Mi rekosmo, da je poginuo;
0278 Kad se, draga dico, okrenusmo,
0279 Ugledasmo momka i dorata,
0280 Na njem pare đeisije nejma,
0281 Olovo mu odnilo odilo,
0282 Ni krpe mu od bajraka nejma,
0283 Sav mu bajrak odnilo olovo,
0284 Samo temre nosi u desnici,
0285 Za njime se zasobica bili.
0286 Kad dopade nami i ordiji,
0287 Momak nami turski selam viknu,
0288 Svak je njemu selam otprimio,
0289 Mustajbeg mu hožđeldiju viknu:
0290 „Jesi l’ zdravo, Korić-bajraktaru?!“
0291 „ „Jesam, beže, dragom Bogu fala!“ “
0292 Tu sam viđo Korić-bajraktara,
0293 Ono j’ Korić, begov bajraktaru,
0294 Tude sam ga očima vidio.
0295 Viđali ste momka i dorata
0296 Sad kod kule dizdar-Hasanage,
0297 Gdje se s’ lipom Zlatkom prigovara.
0298 Van gledajte, draga dico moja,
0299 Kud će sada momak okrenuti,
0300 Al će momak pod Prolog prokleti,
0301 Al će momak pod Grahovo kleto.
0302 Ako krene u Prolog prokelti,
0303 To će momak begu i Udvini;
0304 Ako krene pod Grahovo doru,
0305 To će momak u Principovinu
0306 Potražiti dice Hasanage.“
0307 Ne kće momak na Prolog prokleti,
0308 Ne kće momak begu ni Udvini,
0309 Već okrenu pod Grahovo doru.
0310 Doru jaše Korić-bajraktaru
0311 Uz Grahovo pa uz Bukovicu
0312 Sve do hunke carske i ćesarske,
0313 Tude bajro sa dorata frci,
0314 Hegbe snimi sa konja dorata,
0315 Iz hegbeta vadi đeisiju,
0316 Izvadio španjursko odilo,
0317 Što ga nose kranjci po Kotarih,
0318 A na doru rahta španjurskoga.
0319 Dok se bajro tevdil učinio,
0320 Učinio sebe i dorata,
0321 Pa poside crnogrivca svoga,
0322 Ode mu žarko za zastavu sunce.
0323 Svu noć jaše Korić na doratu
0324 Niz Zečevo, pa niz Čekićevo.
0325 Kada bajro do Kotara side,
0326 Sav je Kotar ogrijalo sunce,
0327 Po crkvama zvona udaraju.
0328 Pod Korićem dorat maman skače,
0329 Upravi ga Korić-bajraktaru
0330 Na Biljane kuli Stojanovoj,
0331 On dotira do avlije doru.
0332 Na veliko čudo nagazio,
0333 Jer Janković sidi u avliji,
0334 Na avliji u jalduz-skemliji,
0335 Brat mu Vučan stoji podviš ruke
0336 I Stojanu pune čaše liva,
0337 Stojan pije konda ga proliva.
0338 Pkrljku snimi Korić-bajraktaru,
0339 Pa Stojanu dobro jutro viknu,
0340 Stojan njem Boga otprimio.
0341 A bajraktar frci sa dorata,
0342 Bajro doru voda po avliji,
0343 Ne bi l’ doro vodu odbacio.
0344 A na Zadru pukoše topovi,
0345 A Janković na skemliji viknu:
0346 „Vučane brate, brže mi putalja!
0347 Sad na Zadar udariše Turci!“
0348 Njemu Vučan tiho govorio:
0349 „Naš Stojane, brate od matere!
0350 Ono Turci udarili nisu.
0351 Jesu l’ juče pucali topovi,
0352 Jer je duždu pod Zadar izašo,
0353 Priko mora protiro đemiju
0354 Pod naš Zadar ukraj sinjeg mora.
0355 Je l’ ti juče knjigu opravio,
0356 Jutros da će duždu na Kotare,
0357 Našoj, brate, kuli na Biljane,
0358 Da kupuje sužnje po Kotaru,
0359 Turske sužnje po naših tavnicah,
0360 Ono s’ duždu sad od Zadra krenu,
0361 Sad ga eto našoj kuli biloj,
0362 Je l’ u tebe knjiga u džepovih?“
0363 Kad to čuo Janković-Stojane,
0364 On otišće ruku u džepove,
0365 Izvadi knjigu dužda mletačkoga,
0366 Pa prigleda knjigu na skemliji,
0367 Niz nju gleda, na brata se smije:
0368 „Moj Vučane, brate od matere!
0369 Nikad mi knjiga ni na umi nije
0370 Od našega dužda mletačkoga,
0371 Da će dužde utros na Biljane.“
0372 Namah Stojan na soldate viknu:
0373 „Deder met’te po našoj avliji,
0374 A redajte od zlata stolice,
0375 Po stolicah čaše pozlaćene,
0376 A u čaše vina nalivajte!“
0377 Namah kranjci lete po avliji,
0378 Sve redaju stole pozlaćene,
0379 Nalivaju čaše pozlaćene.
0380 Korić hoda, deli-doru voda,
0381 Pa pogleda niz Kotare ravne.
0382 Kada mu se duždu pomolio,
0383 Uz dužda se tušta pomolila,
0384 Manje nije neg trista katana.
0385 Goni troje kočije cekina,
0386 Da kupuje sužnje po Kotarih,
0387 Po Kotaru i donjem i gornjem.
0388 Kada dužda Stojan ugledao,
0389 Tad iš eta Janković-Stojane
0390 Svitloj duki Maltežlije kralja,
0391 Njega Stojan dobro dočekao:
0392 „Jesi l’ zdravo, duždu gospodine!“
0393 „ „Jesam, draga duko ćesarova,
0394 Prva duko Bečanin-ćesara!“ “
0395 Namah dužde iz kočija skoči,
0396 Obi s’ duke po ruke uzele.
0397 Kad se oba pozdraviše tude,
0398 A rekoše, da su zdravo bili,
0399 Dužd s Stojanom side za trmpezu.
0400 Ostali mu kranjci dopadoše,
0401 Dopadoše, ate razjahaše,
0402 Pa sve sile duke za trmpezu,
0403 A katane redom po avliji,
0404 Za gotovo piće zasidoše,
0405 Okrenuše čašom naokolo,
0406 Pozdravljaju, zlatnom čašom piju
0407 Sve u zdravlje Janković-Stojana.
0408 Dužd s Stojanom za jednom trmpezom.
0409 Kad se obi duke ponapiše,
0410 Pa im vince udrilo u lišce,
0411 A rakija okom zaigrala,
0412 Dužd mletački pita Jankovića:
0413 „Svitla duko Bečanin-ćesara!
0414 Imaš koga sužnja u tavnici?“
0415 A Janković duždu govorio:
0416 „Imam, duždu, koliko ti drago!
0417 Evo imam dvanaest sužanja,
0418 Udvinjana, polak Krbavljana,
0419 A pred njima Baloban-ćehaju.“
0420 Kad se za te sužnje naredili,
0421 Proda Stojan dvanaest sužanja,
0422 Dužd izbroji mekahne cekine.
0423 Uze Stojan mekahne cekine,
0424 Dužd mletački pita Jankovića:
0425 „Jankoviću, krilo principovo!
0426 Imaš koga sužnja u tavnici?“
0427 A Janković duždu besidio:
0428 „Ima, duždu, koliko ti drago!
0429 Evo sedam imam Cetinjana,
0430 Sa Cetine ispod Snjegotine,
0431 A pred njima Omer-bajraktara.“
0432 Kad s’ i za te sužnje narediše,
0433 Dužd izbroji mekahne cekine,
0434 Uze Stojan mekahne cekine.
0435 Dužd mletački pita Jankovića:
0436 „Jankoviću, krilo principovo!
0437 Imaš koga sužnja u tavnici?“
0438 „ „Imam, duždu, koliko ti drago!
0439 Petericu imam od Gospića,
0440 Ja pred njiam Osman-bajraktara.“ “
0441 Kad s’ i za te sužnje narediše,
0442 Uze Stojan mekahne dukate.
0443 Korić hoda, a dorata voda,
0444 A sve gleda Korić-bajraktaru
0445 Sa avlije Janković-Stojana,
0446 Gdje prodaje sužnje nevoljnike,
0447 A sve broji Korić-bajraktaru,
0448 Šta prodade Janković-Stojane:
0449 Taman trista sužnja i četiri,
0450 Sve prodade za gotovo blago.
0451 Kad namiri trista i četiri,
0452 Dužd mletački pita Jankovića:
0453 „Jankoviću, krilo principovo!
0454 Imaš jošte kojeg nevoljnika,
0455 Da ga prodaš za gotovo blago?“
0456 Njemu veli Janković-Stojane:
0457 „Gospodine duždu od Mletaka!
0458 Jošte imam dva sužnja nevoljna,
0459 Što ih skoro kod Hlivna zadobih,
0460 Dvoje dece dizdar-Hasanage,
0461 Omericu i sestru mu Hanku.“
0462 Kad se za te sužnje narediše,
0463 Dužd izbroji mekahne cekine.
0464 Kada Stojan primio cekine,
0465 Onda Stojan sestru Ružu viknu:
0466 „Povedi mi dva sužnja iz kule,
0467 Omericu i sestru mu Hanku!“
0468 Kad ču Ruža, sestra Stojanova,
0469 Gospojica tiho besidila:
0470 „Lipa Hanko dizdar-Hasanage!
0471 Nosi brata od tri godinice
0472 Za mnom, lipa, niz ćemerli kulu,
0473 Eno mi brata, od Boga u teško!
0474 On je prodo sužnje nevoljnike,
0475 Prodo trista sužnja i četiri
0476 A našemu duždu mletačkome,
0477 Pa sad dade tebe i Omera.“
0478 Kad te Hanka riči razabrala,
0479 Ona ciknu ka i zmija ljuta,
0480 S Omerom se bratom prigovara:
0481 „Moj Omere od tri godinice!
0482 Mi odosmo moru na đemiju,
0483 Na đemiji a na sinje more,
0484 Mi odosmo u mletke proklete,
0485 Oklen s’ skoro sužnji ne vraćaju,
0486 Jer su Mleci Maltežlije kralja;
0487 Hajde, brate, da mi pohodimo!“
0488 Pa Omera uze u naramak,
0489 Omer ciknu baš ko zmija ljuta,
0490 A divojka ciknu u odaji:
0491 „Ta Omere brate prinejaki!
0492 Kud sam jadna s tobom pristanula
0493 Tišeć tebe moru na đemiji!“
0494 Tu s’ Ružica vrlo ražalila,
0495 Pa pred Hankom na avliju siđe
0496 Do trmpeze Janković-Stojana,
0497 Dovede Ruža Hanku i Omera,
0498 Viknu brata Janković-Stojana:
0499 „A moj brate, Janković-Stojane!
0500 Prodo s’ trista sužnja i četiri,
0501 Brate slatki, za gotovo blago.
0502 Što prodaješ dva sužnja nejaka
0503 Ta od Hlivnja hlivanjskog dizdara?
0504 Ti s’ im babu glavom rastavio,
0505 Staru majku konjem prigazio,
0506 Bojiš li se esikluku svome,
0507 Da se ne će na tebi svršiti?“
0508 A sve Korić hoda bajraktaru,
0509 Tome bajro ni mukaet nije.
0510 A kad čuo Janković-Stojane,
0511 Što mu Ruža reče na avliji,
0512 To Stojanu vrlo mučno bilo,
0513 Pa se fati perali kandžije.
0514 Kako udari svoju sestru Ružu,
0515 Od Ružice crna štrcnu krvca,
0516 Ruža ciknu, uz kulu pobiže.
0517 Kune brata Janković-Stojana:
0518 „Neka te, brate Janković-Stojane!
0519 Na tebi se u red izvršilo!“
0520 A sve gleda Korić-bajraktaru,
0521 Ode Ruža uz ćemerli kulu.
0522 Da gledamo dužda i Stojana!
0523 Dužd mletački pita Jankovića:
0524 „Jankoviću, krilo ćesarovo!
0525 Imaš sužnja jošte u tavnici?“
0526 Njemu Stojan tiho besidio:
0527 „Prva duko Maltežlije kralja!
0528 Dosta sam ti ja prodo sužanja,
0529 Jesam sada trista i četiri
0530 I jioš k tomu dva sužnja nejaka.“
0531 „ „Istina je, gospodine dragi!
0532 Turskog grada nema ni palanke
0533 Po svoj Lici, pa serhat-Krajini,
0534 Okle meni sužnja prodo nisi;
0535 Al ti sužnja od Glamoča nemaš.
0536 Što ti sužnja od Glamoča nemaš?
0537 Al si s’, Stole, s Turci pobratio,
0538 Al si s njima dostluk ufatio,
0539 Al si s Turci svezto prijateljstvo?“
0540 A Janković duždu besidio:
0541 „Gospodine, duždu od Mletaka!
0542 Ja se s Struci pobratio nisam,
0543 Nisam s Turci dostluk ufatio,
0544 Niti s Turci svezo prijateljstvo,
0545 Neg ti znadeš, duždu od Mletaka,
0546 Ja sam dva put kod Glamoč shodio,
0547 Savodio silovitu vojsku.
0548 A dugačko polje pod Glamočem,
0549 Puklo polje šest punih sahata.
0550 Sad kakvi su Turci Glamočani!
0551 Sve pod njima ati mrkovati,
0552 Dobri ati, na njima junaci;
0553 Kol’ko godic ja izvedem vojske,
0554 Vavik mladi pozobaše Turci.
0555 Dva puta sam društvo pogubio,
0556 Uteć niko iz polja ne more
0557 Osim mene i putalja moga,
0558 Već ja ne smim pod Glamoč carevi,
0559 S otog sužnja od Glamoča nejmam.“
0560 Kad to dužde čuo od Mletaka:
0561 „Jankoviću, krilo ćesarovo!
0562 Ja već nemam mekahnih cekina,
0563 Da kupujem sužnje po Kotarih,
0564 Već ja idem pod Zadar đemiji.“
0565 Pa dužd sužnje meće po kočijah,
0566 U kočije Hanku i Omera,
0567 Uz njeg pođe za trista katana,
0568 Što čuvaju dužda mletačkoga
0569 I kod dužda sve trista sužanja.
0570 Isprati ga Janković-Stojane,
0571 Pa se Stojan kuli povratio.
0572 Korić hoda, sve dorata voda,
0573 Pa sve gleda Korić-bajraktaru.
0574 Kad pogleda pod ćemerli kulu,
0575 Od kule se kanat otvorio,
0576 Ispadoše dvi dilber-divojke,
0577 One dite nose u naramku,
0578 To je dite od godinu dana,
0579 Sin Mihajlo Janković-Stojana.
0580 Dite se je plaho rasplakalo,
0581 Njega redom tiše divičice,
0582 Lipe tiše, al im fajde nema,
0583 Vrlo cvili dite u naramku.
0584 Kad to viđa Korić-bajraktaru,
0585 On doratu dizgun zabacio,
0586 Bajro frci u sedlo doratu.
0587 Pod bajrom se dorat pokupio,
0588 Prićera ga baš do divojaka.
0589 On za pojas otisnuo ruku,
0590 Izvadio od zlata jabuku,
0591 Pa vlaščiću pruži sa dorata.
0592 Viđa vlašče od zlata jabuku,
0593 Dite mu se grohotom nasmija,
0594 Bajraktaru obi pruži ruke,
0595 Bajro mu dade od zlata jabuku,
0596 Uz edite za obidve ruke,
0597 Pa prida se metnu na dorata,
0598 A poteže tkanicu od ćorde,
0599 Uteže ga oko sebe bajro,
0600 Da ga dorat s njime ne rastavi
0601 Pa podviknu sa dorata svoga
0602 Ta u kulu Janković-Stojana:
0603 „Jankoviću, krilo principovo!
0604 Evo tebi Korić-bajraktara
0605 Ta sa Like ličkog Mustajbega,
0606 Odnesoh ti Mihajila sina!
0607 Nemoj reći, da sam privario,
0608 Jer je tursk avira ašićare,
0609 Odnesoh ga Hlivnu kamenome
0610 A do kule dizdar-Hasanage.“
0611 A Janković sa pendžera viknu
0612 Na avliji trideset soldata:
0613 „O soldati, ne šal’te se glavom,
0614 Vi pritvor’te od avlije vrata!“
0615 Kad soldati pritvoriše vrata,
0616 Opet Stojan sa pendžera viknu:
0617 „Ne udrite Korić-bajraktara,
0618 Već pod bajrom crnogrivca doru,
0619 Jer bi ubili Mihajila moga.“
0620 Kad to Korić čuo bajraktaru,
0621 Kucnu doru kazan-uzenđijom,
0622 Pod njim se je dorat pokupio,
0623 Njemu dorat po avliji frci,
0624 Na njega se oganj otisnuo,
0625 A od njega gola sablja sijnu,
0626 Šestericu glavom rastavio.
0627 Dopade dorat zidu i avliji,
0628 Bajro doru šinu uzenđijom,
0629 Od kolana crna štrcnu krvca,
0630 Dorat ciknu, pa se pokupio,
0631 Iz avlije dorat iskočio,
0632 Još je avlija od boja insanskog.
0633 Tog se bajro da ostan ene će,
0634 Vavik igra doru ispod kule,
0635 Vavik viče Janković-Stojana:
0636 „E Stojane, jedna Kotarkinjo!
0637 Zar ti ne smiš prid avliju sići,
0638 Gdje ti ljuba gleda sa pendžera?“
0639 Kad ču Stojan kuli na pendžeru,
0640 Stojan znade Korić-bajraktara,
0641 Da ga bješnjeg u svoj Lici nejma,
0642 Ne smi Stojan na avliju sići,
0643 Već on uze cerova ugarka,
0644 Pa poteče kuli na tavane,
0645 On opali dva tanka možara.
0646 Kad na kuli pukli možarovi,
0647 A kotarski pukoše topovi
0648 Na Kotaru i donjem i gornjem,
0649 I na Zadru, pa na Šibeniku,
0650 Sva se kranjska zemlja zapalila,
0651 Po gradovih pucaju topovi,
0652 Po kulama plamte možarovi,
0653 Po čardacih sitni zemberici,
0654 Za bajrom se podigla potira,
0655 On pobiže niz kamen-Kotare,
0656 Sve se dori mota po perčinu,
0657 Od zora s’ atu griva podignula
0658 Bajraktaru s’ s brkom izmišala.
0659 Da ga sedam tira Dalmacija,
0660 Bajre stigle ne bi ni dorata.
0661 Sve slušaju dvi paše na Hlivnu,
0662 Gdje pucaju ćesarski topovi,
0663 Po kulama plamte požarovi
0664 Po čardacih sitni zemberici.
0665 Radoslija iz sve glave viknu:
0666 „Fazlipaša cara čestitoga!
0667 Ono j’ Korić kavgu zametnuo.
0668 Gledajderte, dico, pod Grahovo,
0669 Hoće li se Korić pomoliti.“
0670 Pogledaše svi od Hlivna Turci
0671 Pod Grahovo ispod Malovana.
0672 Dok se žarko već spušćalo sunce,
0673 Ugledaše dvi paše careve,
0674 Gdje iskoči konjik na doratu,
0675 Od dorata đogu načinio,
0676 Atu s’ pinja niz kičicu sliva,
0677 To je Korić, begov bajraktaru,
0678 To pašama vrlo milo bilo.
0679 On okrenu Hlivnu i Bistrici,
0680 Već prijaha doru na Bistrici,
0681 Upravi ga Hlivnu kroz čašriju
0682 Uprav kuli dizdar-Hasanage,
0683 Na avliju dotira dorata,
0684 Na avliji frci sa dorata,
0685 Mihajila u travu posadi.
0686 Pa poteče crnogrivcu svome,
0687 Otpušća mu četiri kolana,
0688 A četiri zabaci kajasa,
0689 Sam mu s’ dorat po avliji voda.
0690 Bajro kuli uz mostove pojde
0691 U odaju, gdje sidi divojka,
0692 A divojka sidi na šiljtetu,
0693 Njojzi Korić turski selam viknu,
0694 Ona primi, na noge skočila,
0695 Pa Koriću hožđeldiju viknu:
0696 „Jesi l’ zdravo, Korić-bajraktaru,
0697 Jesi l’ brata izbavio moga,
0698 Sestru Hanku od osam godina?“
0699 „ „Jesam, Zlatka, dragom Bogu fala!
0700 Već eno ti brata na avliji,
0701 Ispanider kuli niz mostove,
0702 Dica su ti vrlo ogladnila
0703 Jašuć za mnom na konju doratu,
0704 Unesider dicu u odaju,
0705 Nahrani ih meda i šećera!“ “
0706 Kad to čula kukavna divojka,
0707 Ona ciknu baš ko zmija ljuta,
0708 Pa poleti kuli niz mostove.
0709 Kad ispade lipa prid avliju,
0710 Sam se dorat po avliji voda.
0711 Kad pogleda Zlatka divičica,
0712 Viđa vlašče u travi meraji,
0713 Kikavo vlašče zelenih očiju,
0714 Od njega se pripade divojka,
0715 Pa pobiže uz ćemerli kulu,
0716 Bajraktaru tiho govorila:
0717 „Ta Koriću, iza gore sunce!
0718 Kakva s’ vraga snio na avliju?“
0719 Al joj Korić tiho govorio:
0720 „Lipa Zlatka dizdar-Hasanage!
0721 Nisam vraga snio na avliju,
0722 Već Mihajla sina Stojanova,
0723 Ono j’ dite Janković-Stojana,
0724 Sin Mihajlo, veseo mu ćajo,
0725 Al mu more biti i žalostan!
0726 Ded’ unesi vlašče u odaju,
0727 Posadi ga na mehku minderu,
0728 Pa mu podaj meda i šećera,
0729 Jer nam vlaščić more tribovati.“
0730 Tad divojka spade na avliju,
0731 Pa sa trave dite ujagmila,
0732 Unese ga lipa u odaju,
0733 Posadi ga na mehku minderu,
0734 Pa ga pita medom i šećerom,
0735 Sve se na njeg iz grohota smije:
0736 „Ta Mihajlo, dite Stojanovo,
0737 Vesela ti na Kotaru maja!
0738 Hoću l’ za te brata izbaviti
0739 I sestricu od osam godina?“
0740 Sve se Korić iz grohota smije,
0741 S divojkom se bajro prigovara.
0742 Al viknuše pašine delije
0743 Iz avlije dizdar-Hasanage
0744 Ta u kulu Korić-bajraktara:
0745 „Ta Koriću, begov bajraktaru!
0746 Selam su ti dvi paše careve,
0747 Da im sideš na novu čaršiju,
0748 Eno obi side na ćefenku.“
0749 Korić kuli spde niz mostove,
0750 Pa okrenu u novu čaršiju,
0751 A za bajrom obidve delije.
0752 Kada Korić dojde do ćefenka,
0753 On pašama turski selam viknu,
0754 Dvi mu paše selam otprimiše.
0755 On pašama skutu poletio,
0756 Ne daju mu ni skuta ni ruke,
0757 Van ga obi paše pregrliše,
0758 Među oči vrane poljubiše,
0759 Obi s’ paše s njime pozdraviše:
0760 „Jesi l’ begov zdravo bajraktaru!“
0761 „ „Jesam, paše, dragom Bogu fala!“ “
0762 Namah paše pašalije viču:
0763 „Ponesite crnu mećrušinu!“
0764 Donesoše obi pašalije,
0765 Bajraktaru kahvu nalivaju,
0766 Bajro crnu pije mećrušinu,
0767 A kod njega dvi paše careve.
0768 Već im mrak i ikindija bila,
0769 A pogleda Korić-bajraktaru,
0770 Plaho lepor niz kaldrmu trče,
0771 Vrana bije sa obidve strane,
0772 Od vrančića đogu namistio,
0773 Podvikuje vlaščić sa vrančića:
0774 „Boga vami Turci bazrđani!
0775 Koje j’ kula dizdar-Hasanage?
0776 Je li onde Korić-bajraktaru,
0777 Al je otišo begu i Udvini?“
0778 Tad mu vele mladi bazrđani:
0779 „Ta vlaščiću, vlaški knjigonoša!
0780 Nije otišo Korić na Udvinu,
0781 Eno bajre, sidi na ćefenku
0782 U tevdilu, vašoj đeisiji,
0783 Kod nejga su dvi paše careve.“
0784 Kad ču vlašče, gleda sa vrančića,
0785 Sve on gleda po ćefencih Turke.
0786 A kad viđa Korić-bajraktara
0787 U tevdilu, španjurskom odilu,
0788 Kod njeg side dvi paše careve,
0789 Vlah dotira vrana do ćefenka,
0790 Do ćefenka i do bajraktara,
0791 S vrana frci, škrljku-kapu snimi,
0792 Vlaško momče pade na kolina,
0793 Isprid bajre sve kaldrmu ljubi,
0794 A pašama ni mukaet nije,
0795 Već bajrinu on poljubi ruku,
0796 Sedam mu se poklonio puta,
0797 Ostavi mu knjigu na kolinu.
0798 Uze bajro bilu pisanicu,
0799 Al je bajro ne zna progledati,
0800 Van je paši pruži Radosliji:
0801 „Radoslija, ja ti ruku ljubim!
0802 Viđaj knjigu, pa mi pravo kaži,
0803 Ta kakva je i od koga li je ?“
0804 A kad paša knjigu ujagmio,
0805 Razmota je, pa niz nju pogleda,
0806 Paša je gleda, pa se na nju smije,
0807 A u bajru očima pogleda:
0808 „Ta Koriću, moje dite drago
0809 Evo je knjiga Janković-Stojana.
0810 Što je tebi u knjizi pravio:
0811 „ „Ta Koriću, begov bajraktaru!
0812 Ti si moga ujagmio sina,
0813 Mog jedinjka, Mihajila sina,
0814 Išći blago, koje tebi drago,
0815 Povrati mi Mihajila moga!
0816 Znaš, Koriću, begov bajraktaru,
0817 Da već sina nejmam ni kakova.“ “
0818 Paši veli Korić-bajraktaru:
0819 „,Radoslija, ja ti ruku ljubim,
0820 Uzmidere divit i kalema,
0821 Sve ’š Stojanu u knjizi praviti,
0822 Ti ’š praviti, ja ću kazivati.“
0823 Namah paša knjige dofatio,
0824 Kalem uze paša Radoslija,
0825 Knjigu piše Janković-Stojanu:
0826 „Jankoviću, duko ćesarova!
0827 Eto ti Korić išće bajraktaru
0828 Za Mihajla sina jedinoga:
0829 Da načiniš nargišli kočije,
0830 Sve kočije od bila biljura,
0831 U njih metneš Hanku i Omera,
0832 A kod dice tri tovara blaga.
0833 Još da druge namistip kočije,
0834 U te metneš svoju sestru Ružu,
0835 A kod Ruže tri tovara blaga,
0836 Još nek Stojan dade dugovanje:
0837 Eto trista sužnja i četiri,
0838 Što je prodo duždu mletačkome
0839 Za gotove mekahne cekine,
0840 Svakom sužnju kosu obrijati,
0841 Svakom sužnju nokte odrizati,
0842 Pokrojiti dobru đeisiju,
0843 Još zaditi puške oko pasa,
0844 Svakom sužnju konja podmetnuti,
0845 Vratiti će Mihajila sina.“
0846 Kad to čuše dvi paše careve,
0847 Obi paše suzama prolile.
0848 Kad mu paša knjigu napravio,
0849 Paša je pruži Korić-bajraktaru,
0850 A bajraktar vlahu knjigonoši,
0851 Pa otišće u džepove ruku,
0852 U njega se više ne dogodi
0853 Do li ono šezdeset cekina,
0854 Što mu je dikla sa pendžera dala,
0855 Sve šezdeset bajro izvadio,
0856 Pa vlaščiću pruži na kaldrmi:
0857 „Eto ti, vlašče, sad se napij pića!
0858 Napij pića, a potkuj vrančića
0859 I promini nakajiš opanke!“
0860 Uze vlašče, bajri zafaljuje:
0861 „Neka tebe, Korić-bajraktaru!
0862 Svud hodio, domu dohodio,
0863 Dušmanin ti bio pod nogama,
0864 Baš ko čavli u dorata tvoga!“
0865 To rekoše, viš se rastadoše,
0866 Jer ode mu vlaščić na Kotare,
0867 Vranca bije sa obidve strane,
0868 Sve s’ od vranca pinja odvaljuje,
0869 Mamnu s’ vrancu niz kičicu sliva.
0870 Kad dopade vlaščić na Biljane
0871 A do kule Janković-Stojana,
0872 Dade knjigu gospodinu svome.
0873 Stojan gleda, grohotom se smije,
0874 Sam govori, a sam odgovara:
0875 „Novi zete, Korić-bajraktaru!
0876 Kaku s’ ticu bio ufatio,
0877 Al je znao perutati nisi.
0878 Što mi za dite išćeš dugovanja:
0879 Kad mi se je našo Mihajilo,
0880 Za to čule Kotarkinje mlade,
0881 Što za dite išćeš dugovanja,
0882 Kotarkinje na babine sniše,
0883 Ja ću tebi dati dugovanje.“
0884 Namah Stojan bilu knjigu piše,
0885 Što će Stojan u njoj napraviti:
0886 „Davor duždu, gospodine dragi!
0887 Evo jada i žalosti teške,
0888 Privari me Korić-bajraktaru
0889 Sa Udbine ličkog Mustajbega,
0890 Ujagmi mi Mihajila sina,
0891 Odnese ga u Hlivno bijelo,
0892 Pa za njega išće dugovanje,
0893 Da mu šaljem sužnje nevoljnike,
0894 Što no sam ih tebi prodavao.
0895 Ja te molim i ruku ti ljubim,
0896 Sve mi sužnje vrati nevoljnike,
0897 Vrati meni Hanku i Omera,
0898 Ja ću tebi mekahne cekine,
0899 Da iskupim svog jedinjka sina.“
0900 Namah Stojan knjigu opravio.
0901 Kad mu knjiga bilu Zadru side,
0902 Dužd je uze, pa je progledao,
0903 Namah duždu iz sve glave viknu:
0904 „Jankoviću, duko ćesarova,
0905 Sve ću tebi sužnje povratiti
0906 Za Mihajla, tvog jedinjka sina.“
0907 Dužd izvadi sužnje iz đemije,
0908 Pa ih šalje prijatelju svome,
0909 Hanki dade i Omeru malom,
0910 Njima dade nargišli kočije,
0911 Njih oboje meće u kočije.
0912 Kad Stojanu svi sužnji dojdoše,
0913 Stojan duždu povrati cekine.
0914 Namah Stojan bilu knjigu piše
0915 A na ruke Korić-bajraktaru,
0916 Kad Koriću bila knjiga stiže,
0917 On je paši nosi Radosliji,
0918 Paša gleda, a na nju se smije:
0919 „Ta Koriću, begov bajraktaru!
0920 Ovo j’ knjiga Janković-Stojana,
0921 Što je tebi Stojan napravio:
0922 „ „Novi zete, Korić-bajraktaru,
0923 Hrani mi sina, tako ti kurana!
0924 Bogu fala i današnjem danu,
0925 Kada takog danas zeta stekoh!
0926 Pošalji mi sina jedinoga
0927 Sad u ovu prvu nediljicu,
0928 Ja ću tebi sužnje nevoljnike,
0929 Ta na hunku carsku i ćesarsku,
0930 Poslat ću ti oboje kočije,
0931 U jednih je Hanka sa Omerom,
0932 Kod dice su tri tovara blaga,
0933 A u drugih moja sestra Ruža,
0934 I kod nje su tri tovara blaga,
0935 Onda ćemo sužnje mintovati.“ “
0936 Dvi mu paše pokupile vojsku,
0937 Korić sebe i dorata spremi,
0938 Poside ga na halvat-avliji,
0939 Zlatka mu snese dite Stojanovo,
0940 Prid Korića u sedlo posadi,
0941 Korić čuva sina Stojanova,
0942 Pod bajrom se dorat pomamio,
0943 Šiška doru, s njim se prigovara:
0944 „Dur, dorate, moje desno krilo!
0945 Rastavit ćeš sa mnom Mihajila,
0946 Mihajlo je jeidni u majke,
0947 Mogla b’ na me zacviliti gospe.“
0948 Tiho paše na hunku izašle,
0949 Tu izašo Janković-Stojane,
0950 Istiro je oboje kočije,
0951 A izveo sužnje nevoljnike,
0952 Korić viče sa dorata svoga:
0953 „Šurijače, Janković-Stojane,
0954 Evo snesoh Mihajila tvoga!“
0955 Na to se je Stojan nasmijao:
0956 „Eto ti, zete, sužnji nevoljnici!
0957 Tu su trista i sužnja četiri.
0958 Kako s’ reko, ja sam napravio:
0959 Eto, zete, oboje kočije,
0960 U jednih je moja sestra Ruža,
0961 A kod Ruže tri tovara blaga,
0962 U drugih je Hanka sa Omerom,
0963 Hem kod dice tri tovara blaga.“
0964 Zdravo tude sužnje mintovaše.
0965 Uze Stojan sina jedinoga,
0966 Ponese ga kuli i Kotaru,
0967 Pođe šenli bajro i veselo
0968 I povede Ružu Stojanovu,
0969 A povede Hanku i Omera,
0970 Uz njih trista sužnja i četiri.
0971 Gotovi svati, gotova divojka,
0972 To su svati Korić-bajraktara.
0973 Razviše se zeleni bajraci,
0974 Udariše bubnji i svirale,
0975 Zapivaše dica bajraktari,
0976 A sitan se oganj prilomio,
0977 Igra s’ dorat Korić-bajraktara.
0978 Zdravo paše bilu Hlivnu sišle,
0979 Korić bajro kuli dizdarevoj,
0980 Ugleda ga Zlatka sa pendžera,
0981 Pa divojka spade na avliju.
0982 Kad ugleda nejaka Omera,
0983 Gdje ga Hanka nosi iz kočija,
0984 A zakuka Zlatka na avliji
0985 Od dragosti brata gledajući,
0986 Jer već brata nejma ni jednoga,
0987 Brata ljubi, ne zna da odstupi,
0988 Sestru Hanku ljubi na avliji.
0989 Kada Ružu viđa u kočijah,
0990 Poteče Ruži, sestri Stojanovoj,
0991 Pa Ružicu vadi iz kočija:
0992 „Jesi l’ zdravo, sestro Stojanova?“
0993 „ „Zlatka, jesam, dragom Bogu fala!“ “
0994 Obi s’ lipe po ruke uzele,
0995 Jedna nosi nejaka Omera,
0996 Druga Hanku od osam godina.
0997 To je drago Korić-bajraktaru,
0998 Namah snima španjursko odilo,
0999 Na se tursku meće đeisiju,
1000 Pa bajraktar u čaršiju side,
1001 On dovede hodžu i kadiju,
1002 Hodža mu je Ružu poturčio,
1003 Kadija obi nićah učinio,
1004 Bajraktar se s njima oženio,
1005 Pa kod kule provodi veselje,
1006 Već mu i pir i veselje projde.
1007 Omer ne bi neg punu godinu,
1008 Pa je dite svijet prominilo,
1009 Osta bajri butum dostajanje,
1010 U dizdara stotinu dimova.
1011 Do tad bio begov bajraktaru,
1012 Od tada je Korić-Osmanaga.
1013 Do tad bila kula dizdareva,
1014 Od tad kula Korić-Osmanage,
1015 I sada je nasred Hlivna bila;
1016 Ko bi sišo Hlivnu kamenome,
1017 Viđo b’ kulu Korić-Osmanage.
