Jankovića oslobađa Turkinja djevojka
0001 Četu kupi lički Mustajbeže
0002 Po svoj Lici i okolo Like,
0003 Trijest dobrih pokupio druga:
0004 A kakvih je druga sakupio
0005 Sve po pušci i desnici ruci!
0006 A kad biše četu sakupio,
0007 Diže četu u goru planinu.
0008 Lov loviše tri nedilje dana,
0009 Ali četa ništa ne uhiti,
0010 Pa su došli k Zelenom jezeru,
0011 Gdi je četa počinula bila,
0012 Pa pogleda doli niz jezero,
0013 Pa ugleda jelu vitovitu:
0014 Sjaše jela kano sunce žarko,
0015 A besidi lički Mustajbeže:
0016 „Da nam bora, mojih trijest druga!
0017 Što ’no sjaje kao sunce žarko?
0018 Ta davno je sunce umaknulo,
0019 A još misec istekao nije.”
0020 Otolem se četa podignula,
0021 Pa odoše u ravno Jezero.
0022 Kad su došli jeli vitovitoj,
0023 To pod jelom jedno momče spava:
0024 O jeli je dževerdan visio,
0025 Vas dževerdan od biloga srebra,
0026 U kosi mu tri draga kamena
0027 S dževerdanom do dvi puške male,
0028 Obe puške zlatom okovane,
0029 A uza nju pala i čelika,
0030 U kojoj su tri draga kamena,
0031 Oni sjaju kamo sunce žarko,
0032 A ispod njih jedno momče spava,
0033 Od Kotara Janković Stojane!
0034 Pa bisidi lički Mustajbeže:
0035 „O družino, moji sokolovi!
0036 Smije li se momče savezati?”
0037 A družina njemu odgovara:
0038 „Borme smije, lički Mustajbeže!”
0039 Pa skočiše, ruke mu svezaše,
0040 I na nj teško gvožđe navališe.
0041 A kad momku savezaše ruke
0042 I teško mu navališe gvožđe,
0043 Tad mu veli lički Mustajbeže:
0044 „A Boga ti, neznana delijo,
0045 Otkle jesi, od koga li grada?
0046 Čijega si roda i plemena?”
0047 Njemu momče po istini kaže:
0048 „Ja sam amo od ravnih Kotara
0049 Po imenu Janković Stojane.”
0050 Kad to čuje lički Mustajbeže,
0051 On mu stade ’vako besiditi:
0052 „A Boga ti, Janković Stojane,
0053 Ima puno dana i godina,
0054 Otkad tebe po planinam’ tražim.
0055 Da tvoj bude Kotar naokolo,
0056 Sad se, beli, otkupiti ne ćeš!”
0057 Pa ga vodi ka bijeloj Liki.
0058 Kad su došli u bijelu Liku,
0059 Tu besidi lički Musajbeže:
0060 „O družino, moji sokolovi,
0061 Svlačite mu junačko odilje,
0062 A mećite najgore haljine!
0063 Kad dođemo u bijelu Liku,
0064 Vidit će ga Ličkinje divojke,
0065 Za njim će se kučke pomamiti,
0066 Jer je lipši od svake divojke;
0067 One će ga izbaviti živa.”
0068 Kad družina njega razumila,
0069 S njega svlače junačko odilje,
0070 A oblače najgore haljine,
0071 A na glavu kapu vučetinu,
0072 A pod kapu turu od perčina,
0073 U kojoj su moći od pomoći.
0074 Kad su bili posrid Like bile,
0075 Gledale ga Ličkinje divojke,
0076 Gledale ga, ter su besidile:
0077 „Mili Bože, na svemu ti hvala!
0078 Otkle ona neznana delija,
0079 Gdi su njemu savezali ruke
0080 I toliko gvožđe navalili!”
0081 Boga moli Janković Stojane,
0082 Da mu puhne vitar sa planine,
0083 Da b’ vučiju kapu oborio.
0084 Boga moli, Boga i domoli,
0085 Pa mu puhnu vitar sa planine,
0086 Vučetinu kapu oborio
0087 Pa mu sinu tura od perčina,
0088 Sinu lice kano sunce žarko,
0089 A beside Ličkinje divojke:
0090 „Dobar Bože, na svemu ti hvala!
0091 Otkada je Lika postanula
0092 I nas mila porodila majka,
0093 Ne vidismo bisnijeg junaka.
0094 Jesmo čuli, a vidili nismo,
0095 Tamo kažu u ravnim Kotarim’
0096 Bisan junak Janković Stojane.”
0097 Kad su došli ka bijeloj kuli,
0098 Biloj kuli ličkog Mustajbega,
0099 Pa da vidiš ličkog Mustajbega!
0100 Prihvatio od tamnice ključe,
0101 Pa do devet otvori tamnica;
0102 Koja tamna ponajdublje bila,
0103 U nju tura Janković Stojana,
0104 Pa mu veli lički Mustajbeže:
0105 „Tute tamni i ostavi kosti!”
0106 Pa on uze svojih trijest druga,
0107 Ode s njima pijanoj mehani
0108 Piti vino za nedilju dana.
0109 To začula lijepa Fatima,
0110 Lipa kćerca ličkog Mustajbega.
0111 Iđe cura tamnici na vrata,
0112 Pa dozivlje Janković Stojana:
0113 „O delijo, Janković Stojane,
0114 Čula jesam, a vidila nisam,
0115 Da takvoga ne ima junaka
0116 U Turčina ni u kaurina.
0117 Već se turči, Janković Stojane,
0118 Uzmi, bolan, mene za ljubovcu.
0119 Ja ću molit starca babu moga,
0120 Da te vadi iz tamnice tamne.”
0121 A veli joj Janković Stojane:
0122 „Borme ne ću, lijepa Fatima,
0123 Ne ću ti se junak poturčiti,
0124 Volim moju glavu izgubiti,
0125 Nego mojom virom privrnuti.”
0126 A veli mu lijepa Fatima:
0127 „Je li vira, Janković Stojane?
0128 Hoćeš mene uzest za ljubovcu,
0129 Odvesti me bilom dvoru tvome?
0130 Ja ću tebe izbaviti lako,
0131 Izbaviti iz tamnice tamne.”
0132 Al joj veli Jankovic Stojane:
0133 „Tvrda vira, Turkinjo divojko!
0134 Prvo kamen rastopiti stina,
0135 Nego mojom virom privrnuti!”
0136 A kad čula Turkinja divojka,
0137 A kad čula Janković Stojana,
0138 Pa odlazi bilu dvoru svome,
0139 Razboli se bolom brez bolesti,
0140 Pa dozivlje ostarilu majku,
0141 Pa je majci tiho besidila:
0142 „Moja majko, moja milosnice!
0143 Čudno me je zabolila glava,
0144 Umrit hoću, a pribolit ne ću;
0145 Hodi k meni, moja mila majko!”
0146 Kad je k njojzi majka dolazila
0147 U nidra joj glavu zavlačila,
0148 Pa ukrade ključe iz džepova:
0149 To su ključi od tamnih tamnica.
0150 Pa je staroj besidila majci:
0151 „Moja majko, moja milosnice!
0152 Zovi meni moju nevisticu,
0153 Da je meni alal zaiskati,
0154 Umrt hoću, a pribolit ne ću.”
0155 Kad je majka riči razumila,
0156 Ona iđe u drugu odaju,
0157 Sve nevisti po istini kaže,
0158 Sve joj kaže, što je i kako je.
0159 Kad nevista riči razumila,
0160 Ona skače na noge lagane,
0161 Pa je eto zavi u odaju.
0162 Kad je zavi neva dolazila,
0163 Pa da vidiš lijepe Fatime!
0164 U nidra joj glavu unosila
0165 I uzimlje od sanduka ključe,
0166 Pa je Fate nevi besidila:
0167 „Trči, nevo, ako Boga znadeš,
0168 Eno plače čedo primaleno,
0169 Hajd zabavi sina jedinoga!”
0170 Pa se neve na noge skočila,
0171 Da zabavi svoje čedo malo.
0172 Osta cura u toploj odaji.
0173 Kad se mrkla uhvatila noćca,
0174 Pa otvara šipćene sanduke,
0175 Tere kupi blago nebrojeno,
0176 Pak eno je u podrume konjma,
0177 Pet je dobrih izbirala konja:
0178 Seb’ jednoga, Stojanu drugoga,
0179 Na tri meće nebrojeno blago,
0180 Pa evo je tamnici na vrata,
0181 Pa otvora duboku tamnicu,
0182 Ona vadi Janković Stojana;
0183 Za bilu ga uhvatila ruku,
0184 Pa ga vodi u toplu odaju,
0185 U odaju, gdi mu je odilje,
0186 Pa je njemu cura besidila:
0187 „Uzmi svoje, Janković Stojane!”
0188 Al da vidiš Janković Stojana,
0189 Na se meće sve svoje odilje:
0190 On oblači krkali-čakšire,
0191 A na njima kopče pozlaćene;
0192 Na nidarje troje toke meće,
0193 Dvo’e od srebra, a treće od zlata.
0194 Uleže se mukademom pasom,
0195 Za pas meće dva čifta pušaka,
0196 Pak on veže saruk oko glave,
0197 Vas je saruk od žežena zlata.
0198 Sinu momče kano sunce žarko!
0199 Pa mi dobre posidoše konje,
0200 Pa odoše bilu dvoru svome,
0201 Veseleć se, vesela im majka!
0202 A kada je osvanulo bilo,
0203 Jankovića sanak ophrvao,
0204 Pa besidi lijepoj Fatimi:
0205 „Mogu l’ malo pospavati, dušo,
0206 Hoćeš, Fate, počuvati stražu?”
0207 A veli mu lijepa Fatima:
0208 „Spavaj, dušo, Janković Stojane,
0209 Samo spavaj, koliko ti drago,
0210 Ja ću cura počuvati stražu.”
0211 Leže momče pod jelom zelenom,
0212 Čuva stražu lijepa Fatima.
0213 Malo vrime postanulo bilo,
0214 Stade jeka zelenoga luga:
0215 Al evo ti ličkog Mustajbega,
0216 A za njime trijest druga dobrih.
0217 A da vidiš lijepe Fatime,
0218 Ža’ joj biše momče probuditi,
0219 Pa je cura suze prolivala;
0220 Otište se suza od obraza,
0221 Pa mi pade na bijelo lišce
0222 A na lišce Janković Stojana,
0223 Pak je Stojan na noge skočio,
0224 Pa besidi lijepoj Fatimi:
0225 „Što mi cviliš, lipoto divojko?
0226 Oli žališ starca babu svoga,
0227 Ol ti majku ostaviti žao,
0228 Oli žališ svoga zavičaja?”
0229 Al mu veli lijepa Fatima:
0230 „Ja ne žalim starca babe moga,
0231 Nit ja žalim mile majke moje,
0232 Nit ja žalim svoga zavičaja,
0233 Nego tebe, Janković Stojane!
0234 Ev’ odovda starca babe moga,
0235 S njime trijest podobrih junaka,
0236 Svi junaci kano sokolovi:
0237 Pogubit će i mene i tebe.”
0238 Kad to čuo Janković Stojane,
0239 Pak on stade Fati besiditi:
0240 „Draga dušo, lijepa Fatimo,
0241 A nu sidi kod jele zelene!”
0242 Pa on jami palu i čelika,
0243 Ter nasiče gore borovine,
0244 Pa nju pokri gorom borovinom.
0245 Eto t’ iđe lički Mustajbeže
0246 I za njime trijest dobrih druga.
0247 Prvi jaši lički Mustajbeže
0248 Na malinu dobru konju svome,
0249 Na Stojana sablju povadio.
0250 Dočeka ga Janković Stojane,
0251 Pa mu ote sablju okovanu,
0252 Pa je baci u travu zelenu.
0253 Beg poteže koplje od mejdana,
0254 Da pogubi Janković Stojana.
0255 Stojan mu je koplje prihvatio,
0256 Prilomi ga na dvoje na troje,
0257 Pa ga baci u zelenu travu.
0258 Za prsi ga rukom uhvatio,
0259 Pa ga svali sa konja malina,
0260 I veza mu ruke naopako,
0261 Pa ga veza za jelu zelenu.
0262 Al evo ti Osman Tankosića
0263 Na alatu, dobru konju svome!
0264 Na Stojana sablju povadio.
0265 Al da vidiš Janković Stojana!
0266 On prihvati palu i čelika,
0267 Odsiče mu pri ramenu ruku,
0268 Pa ga veza za jelu zelenu,
0269 Pa prihvati bijesna alata,
0270 Pa se njemu na ramena baci.
0271 Al evo ti trijest dobrih druga:
0272 A da vidiš Janković Stojana!
0273 On prihvati palu i čelika,
0274 Pa je na njih juriš učinio;
0275 Trijest biše glava otkinuo,
0276 Pa se junak natrag povratio:
0277 S Fate skida goru borovinu,
0278 Pa je Fati tiho besidio:
0279 „Draga dušo, lijepa Fatimo!
0280 Eto t’ babe ličkog Mustajbega,
0281 Hoću l’ njemu ja odsići glavu,
0282 Ol ga pustit bilu dvoru svomu?”
0283 Odgovara lijepa Fatima:
0284 „A bora ti, virni suđeniče!
0285 I potla će nami zažinjati,
0286 Eto t’ babo, pa kako ti drago!”
0287 Kad je Stojan riči razumio
0288 Pa prihvati palu i čelika,
0289 Pa posiče ličkog Mustajbega,
0290 I posiče Osman Tankosića.
0291 Pa na konje blago tovario,
0292 A kada ih natovari blaga,
0293 Ode Stojan s Fatimom divojkom
0294 I odoše k ravnomu Kotaru,
0295 Pak dozivlje fratra duhovnika,
0296 Pa pokrsti lijepu Fatimu.
0297 Lipo ime Fati nadivao,
0298 Lipo ime Katina divojka.
0299 Stojanu je Bog i srića dala,
0300 Lip mu porod Kata porodila:
0301 Do tri kćeri i četiri sina.
0302 Al je kćeri prve porodio,
0303 Da neviste zave ne čekaju,
0304 Neka nije među njima kavge.
0305 Onda bilo, sad se spominjalo,
0306 Kano Jurjev u godini danak,
0307 A mi braćo, da se veselimo
0308 Sve u strahu Boga velikoga!
