О спјевче храбрени, кога свијет сад слави,
ја пастир Рањени жестоком љубави
на гробни твој ками за славно тве битје
пунима руками просипам све цвитје,
још ношу т' мирисе с воњима чуднима,
ер теби проси се така час и прима,
и ови ловор млад сађу сад крај рике,
нека ти чини хлад над гробом у вике,
и слово по слово у њ пишу пак за тим,
ме ново писмо ово нека је знано свим,
да т' липсат не море у ниједне име дни:
Овди лежи Џоре пјеснивац разумни,
ки пјесни тач справно и хитро сатвори,
да вас свит прем славно сад о њем говори.