Срчани мој друже, с тебе ми сунце сја,
ти с' вјенчац од руже којим се гиздам ја,
и ти си живот мој, тер час бит без тебе
не могу ја затој коко сам без себе;
зач те сам сву, круно, срци мом уписал, 5
тер те је све пуно срце ме и мисал.
Ма ком те од тијела не назру очице,
очи ме без дијела остану т', ружице.
Велми се ја мољу за тогај цић теби
нека туј невољу не ћутим у себи. 10
Нарав твој ки слављу створ' у драг каменак,
нека те постављу у мој злат прстенак,
да те све, суначце, гледам ја очима
и да ме срдачце с очици мир има,
од којих час ни хип покојно не приђу, 15
када твој образ лип кон мене не виђу.