Page:Симо Матавуљ - Три приповијетке.пдф/69

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

— 63 —

кржљавом граном ловорике, начичканом орасима и јабукама. Саонице су летјеле као стријела, те брзо стигоше на Теразије, минуше Двор и заокренуше ка старој Милошевој Улици. Висока јака од бунде заклањала је цијелу главу госпођину, али њене немирне очи на сваком кораку сретале су срећне родитеље што носе дарове дјеци, сретале су свакојаке спреме за веселе благдане...

И од једном млада госпођа сва се стресе и рече мужу да хоће одмах натраг. Узалуд је Бране покушавао да је умири, узалуд је увјеравао да ће је јутрењи зимни ваздух оснажити, на све је то жена дјетињским начином понављала: — Хоћу кући!.,. Молим те, хајдемо натраг!

Најзад се Бране мало намршти и викну кочијашу: — Тјерај натраг!

Кад бјеху пред кућом, баш у маху кад жена хтједе да устане. Бране је узе за руку и рече: