Ова страница је лекторисана
— 61 —
Дође собарица, — њека витка дјевојка.
— Зовните куварицу, — рече јој господар и поче ходати по трпезарији.
Након њеколико уђе гојазна средовјечна жена.
— Шта ћемо имати за ручак? — запита он.
— Милостива ми није ништа наредила . . . Знам само да треба посно, али не знам шта ћу.
— Што год хоћете, — рече Милева не обзирући се.
Куварица их остави слегнувши раменима, а Бране обгрли женин струк, те је њежно одведе до наслоњаче.
— Немој тако! — вели јој он. — Обећала си ми, да ћеш бити мирна.
Жена заклони лице рукама, па, уз силно јецање замаха главом, као да хоћаше рећи, е је туга јача од њене воље.
Бране настави:
