Page:Симо Матавуљ - Три приповијетке.пдф/44

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

— 38 —

господине, нова у Биограду? Шта мисле ти наши политичари? . . .

Једва већ једном минусмо проклету калдрму и пошљедње куће вароши К. Пут настаде раван, добро насут, прав као шипка, посред непрегледне равнице. Далеко, на лијево, сребренила се у тмини широка ријека. С обје стране пута зелењаху се кукурузи и ливаде, бјеласаху се стриништа, црњаху се утриње и њиве, а та неизмјерна шареница имала је на мјестима омање и веће гајеве. Вјетрић је на махове наносио мирисе од свакојака биља и танке звуке од прапораца и звонца са стоке. Кад и кад, далеко, планула би пушка и пуцањ би одјекивао, изумирао до нас. Још даље, много даље, кривудаху контуре брда и брдељака и хумака, а над свијем тијем различјем издигао се неизмјерни свод небесни, са небројем звијезда. Те ноћи небо ми се учини много више него обично, јер је било као замаглено,