Ова страница је лекторисана
Ђаволица.
I.
I.
Зар и ђаво има жену? —
С десна, с лева питат' стали.
„Јест, и он је тако срећан!
А зар ви то нисте знали?“
„Има жену!... Ко би рек’о?...
Ех, молим вас, — гле’те, гле’те...
Та, како се поговара,
Он и нема тоалете.
Нити томе жена треба,
Да му дугмад закопчава,
Нити капут кад облачи,
Да за рукав придржава.
Није болан, па да рекнеш,
Да му треба ваљда нега,
Па због чега да се жени,
Да под брачну стегу бега?“
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаша Томић, умро 1922, пре 104 године.
|
