81
људи из Дибре, који су ми казивали да онамо има много српскијех села, по којима се говори онако као и они што су говорили, т. ј. између српскога и бугарскога, али опет ближе к српскоме него к правоме бугарскоме.“ А у Речнику, код речи „Дибра“, читамо опет ово: „Ја сам на Цетињу видио два човека из Дибре, који су доста добро говорили српски, само што су у где којијем ријечима заносили на бугарски, и казивали су ми, да онамо има много села, по којима људи говоре онако као и они, и зову се Срби као и они што су говорили да су.“
Је ли ово „просто извешће“, или су то важна саопштења, основана непосредно на фином уху неумрла Вука – нека суде сами читатељи по речима Вуковим, а не по саопштењима г. Дринова.
Самим песмама ми се овде не можемо дуже бавити, него ћемо истаћи само две три ствари. Сва три рецензента: и г. Никољски, и г. Ровински, и г. Стојановић сложно су нашли у зборнику г. Јастребова двадесет и једну песму, које су особито занимљиве, вредне нарочите пажње и – сличне с песмама Вуковим. Ту страну, наравно врло карактеристичну, хоће г. Дринов да ослаби тим што вели да многих
