Page:О Македонији и Македонцима - Стојан Протић.пдф/76

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана
72

упућујемо читатеље на оно што смо већ рекли о том, с додатком да у Миклошића нигде нема да се у бугарском јус замењује са е, и с напоменом да се у бугарском народном и књижевном језику јус правилно и редовно одмењује ъ.

Хотећи ослабити навод г. Никољскога, да је ћ и ђ, па и џ, врло важан и карактеран знак македонскога говора, г. Дринов вели да се џ употребљава и у старим рукописним књигама бугарским, али неће да дода да је некад у средњем веку, и то врло дуго, у Бугарској владала српскословенска школа, о чему и он сам говори у Архиву IV В. IV св., и да су српско словенске књиге биле скоро свуда по бугарским црквама. Позивање на Караџића је са свим неосновано, за то што Вук говори само о говору у Разлогу. Напомињемо још да знака џ нема ни у Вимазала, и да фа нема ни у данашњем књижевном језику бугарском. Што се тиче гласова ћ и ђ ми смо већ рекли како та ствар стоји, али морамо поменути како се г. Дринов чак и овде труди да докаже како умекшанога к и г, које за једну малу нијансу одступа од ћ и ђ има и – у бугарском! Боже мој, шта ти нема у том јадном бугарском језику, који г. Дринов скраја и – измишља.

Даље за г. Дринова је т у трећем лицу једнине сад. времена „љубипитни архаизам бу-