тичким дијатрибима и да не говоримо) своје лепо дело претворио у један магацин, у коме је и прави и лажан еспап тако испретуран да савесном географу велику смотреност налаже. Друга је што му је карта, према делу, врло празна, тако да нема ни оних топографских имена која се у књизи налазе.“[1]
По Јосипу Милеру, који је у Дабру био и бавио се 1842-3 године (дакле пре Григоровића, који, у осталом, у Дабру није ни био), у вилајету Rumili Walessi има ових народа: Турака, Шкипетара (Арнаута), Срба, Цинцара, Грка и Јевреја. О Србима, у оним крајевима, Милер ово вели:
„Саставни део велике јевропске породице народа, од свога матерњега стабла одвојен чеир вековним притиском, непријатељским суседима и високим планинама, и опет весео, добродушан, смеон, окретан, чувајући свој жив и сујеверан словенски карактер, много слободнији од утицаја свештенства но Геге, поносит на своју историју пуни великих дела његових старих, међу којима Краљевић Марко и дуг низ српских краљева фигурише, овај народ живи у најсеверозападнијим и у источ-
- ↑ Ово што Шафарик говори навели смо за то, што се г. Офејков често позива на Ами Буеа.
