Шоповима. Да нам се не би пребацила пристрасност у одвајању Шопова од Бугара, и да не би ко помислио да ми разлике међу њима чинимо већим него што су – ми ево наводимо шта о Шоповима вели К. Иречек у својој Историји Бугара: „-... Шопови се разликују од осталих Бугара како карактером и наречијем, тако и оделом и обичајима“ (стр. 137, 138)
О језику Шопова ево шта вели Драганов: „Лексички састав шопскога наречија, као и мијачкога у Дабру, одликује се великом чистотом: у речнику им нема готова никако ни турских ни грчких речи. По граматичким функцијама мијачко је више сачувало своју црквено словенску основу, ако и замењује јус тројако. Шопско наречије у многим случајевима, по сведочанству К. Иречека а нарочито бугарскога филолога А. Тодорова, врло се приближава српско-хрватском. Фонетичке особине његове су: у место јуса, ц место ч, у на место лъ, ч место шт, и ђ место жд. Но за то од бугарскога има члан, описно будуће време и изгубљене неке падеже.“[1]
Мислимо да ће бити згодно и од интереса, ако овде дамо и један мали оглед шопскога
- ↑ Извѣстія, 1888, Бр. 3.
