37
дај ми студену воду, да укову сабљу, он имаја једнога сина, у Турака три паша.
Мијаци имају и заменице: ја, ми, ви, га, ега, он, свак. Глаголи у њих имају неодређени начин: послушати, поробити, молчати. Треће лице једнине сад времена свршава се на т: играит, ходит, требит. Прво лице множине у глагола има на крају и ме и мо: да идемо, не можемо. У Пејчиновића Огледалу исто така скоро редовно долази мо. Исто се то јавља и у језику свих Шопова. Активни глаголски придев гласи у Мијака: говорио, закупио, беседио. Треће лице множине пређашњега свршенога времена свршава се на хе: поднахе, запустихе, ручахе. Имају прилоге: овде, вамо, вака. На послетку акценат им је као и у српском, а тако је исто и у свих северних и средњних македонских говора.
Овде, на крају, додајемо још и неколике речи: вељам, греда, вес ден, дуња, долама, лубеница, мачка, котловарка, кошча а и кућа, невеста, олжица (ложица), огоњ, углен, шећер, ручам, секира, ужинам, свећа (свекьа), челник и т. д.
Григоровић, који је путовао по Македонији 1845-6 године, бележи скоро исто овако особине језика који се говори у Македонији. Он још додаје, да се свуда у Македо-
