под именом Бабуна живи. Не далеко од Велеса је село Богумили. У Брсјаке, по језику, долазе и Војиновићи, Разлажани, Прилепчани, Битољани, па и Ориђани и Стружани Брсјаци су.
Без сваке сумње ови данашњи Брсјаци су потомци византиских Берзита, с којима су и они сами и Бугари имали посла. На њих је при крају 8. века бугарски владалац Цериг слао војску, хотећи их покорити и преселити у Бугарску, али у том није успео.
Главније особине Брскачкога говора, по П. Драганову, ове су:
Старословенско јус земењују увек гласом а; гласове шт и жд изговарају као умешано к и г; дакле као кј и гј; даље употребљавају три постпозитивна члана, која ништа друго нису но скраћене показне заменице: въ, ва, во; нъ, на, но; тъ, та, то; презимена им се свршавају на икь или икј; деминутивни наставак за множину увек је иња; прво лице садашњега времена у свакога глагола свршава се на јам, ам и ујам, а треће лице множине увек на аат. Даље Брсјаци увек употребљавају ц место ч према српском; разликују меко љ и њ; употребљавају редовно ове заменице и прилоге: ја, ов, овак, вака, овде, свак, сав, све; имају прилог садашњег времена у глагола,
