Page:О Македонији и Македонцима - Стојан Протић.пдф/23

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

19

варалиштво (merkwürdiger Schwindel), које са неоцењивим народним добром тера фантастичке спекулације. Неодобравање које писац (А. Пипин и Спасовић) исказује према поступању Раковскога и Верковића са свим је заслужено; оправдана би жеља била, да њихов пример не само не нађе последника, но да сами Бугари поправе оно што су они покварили. И штудије Бесонова о бугарској народној појезији нису такве природе, да би наше знање, колико би желети требало, унапредиле: више уображења него разумевања......[1]


III
Етнографија и лингвистика.

Земља, која се данас зове Македонијом, имала је од најстаријих времена па до данас тако променљиву политичку судбину, а од доласка Турака на балканско полуострво била је опет тако далеко од цивилизованих центрова, да није нимало чудно ако данас нема јасно одређених и сигурно утврђених граница. У различно доба историско она је, као и многе друге земље и области на балканском полуострву, имала врло различне границе; а после доласка Турака, будући најмање приступна, она је, као најмање

  1. Archiv für Slawische Philologie, vierter Band drittes Heft, стр. 471-2.