129
тицали на свом месту, немајући времена да дотични материјал како треба прегледамо и употребимо. То су поменици 15-17 века: Крушевски, Призренски, Лесновски, Кратовски, Пчински, Коришки, Дечански, Пећски, о којима говори г. Ст. Новаковић у Гласнику XLII. Тамо ће се наћи не само потврде и нова материјала за топографију која сведочи о Србима у оним крајевима (Србин, село; Србица, село; Србија град), но и врло важна материјала који дају имена и презимена људи онамо поменутих......
Па на основу свега тога шта мислите ви сада о народности садашњих Македонаца? – запитаће нас можда ко.
Ево да кажемо и то.
Било је некад време, па оно, на жалост, још и данас у многоме траје, кад се у словенских научника и књижевника веровало, мислило и тврдило: да су и цела Панонија, и цела Дакија, и цела Мизија, и цела Тракија, и цела Македонија, и цела Тесалија, Епир па и Грчка, не изузимајући ни источни део Горње Мизије (Браничево) Видинску и Средачку област - (старе Dacia ripensis и Dacia mediteranea) били насељени Словенима, па да је после међу њих дошао тако названи клин српско-хрватски – заборављајући неприродност такога кре-
