дали Бугари ако не дуже а оно за цело онолико колико и Срби?! Исто то вреди и за Македонију, где је тако исто цео живот народни заједно с главним особинама језика тако оштро одвојен од бугарскога. Ово су, мислимо, много поузданији и битнији знаци, по којима се ова ствар мора ценити, но они разни називи по страним изворима који су често и сакато бележени, и неодређено употребљавани, и према разним потребама не ретко – удешавани!
Ма колико се и г. Офејков и г. Дринов трудили да докажу, како бајаги до краја 12. века Срби никакве везе с Македонијом нису имали – то им неће никада поћи за руком. Доста јасно се то види и из овога што смо већ ми овде навели, а, уверени смо, још ће се боље и јасније то видети кад се и време од 8-12 века боље и свестраније проучи и испита, и кад се, осим тога, садашња етнографија и лингвистика Македоније на солиднију основу постави.
Са свим у вези с оним што смо довде рекли видимо, да се при крају 11. века, кад се самостално средиште српско из Скадра пренаша у Расу, први покрети жупана Вукана, сарадника Бодинова, окрећу преко Липљана на југоисток и југ. Липљан је био најпре граница византи-
