113
Офејков. А ако се не гледа кроз бугарске и шовинистичке наочари, но се историска несумњива факта цене по њиховој правој вредности, о којој се правилан појам може добити поређењем њиховим са садашњим стањем оних покрајина, онда ће се извесно наћи да и у оном одвајању Македоније и борби њеној с Бугарима, у оној одвојености Видинске и Средачке области, у оном често и правилно понављаном бунтовништву Македонаца против политичке силе Бугара, која се види кроз све време моћи Бугарске државе, има некога дубљега разлога који се мора крити у самој етнографској разлици; јер се не може друкчије никако објаснити како да нпр. тако блиске области Бугарима очувају и до данашњега дана таку одвојеност у целом животу и језику, по признању самога г. Иречека, да оне немају у себи ниједне битне бугарске особине, укорењене и снагом велике. Сав ауторитет Бугара показао се једино у том, што су облици језика поремећени, а језгро његово, оно што га спаја или двоји од другога језика, унутрашњи главни гласовни законе, они су исти који и у српском језику. Може ли се то тумачити само експансивном снагом српскога елемента, као што су нека господа склона то чинити, кад се нарочито узме на ум, да су у тим крајевима вла-
