103
шљењу да је најстарије домаће име Словена било Срби показује и та околност, што се два најудаљенија словенска народа данас тим истим именом зову, што извесно није случајно као што је још Добровски рекао.
У других писаца, који помињу ово име оно се јавља у овим облицима: у Фредегара Surbii, у Ајнхарда Suurbi, у немачком спеву једном 12. века Surben, у Адама Бременскога и Хелмолда Sorabi, у Кадлубека Serbiensis provincia, у Богухвала Sarb, у Сигберта Хемблац Sirbia, у Кедрина Serbii, у Зонаре и Ане Комненке Serbi, у речнику Чеха Вацерада Zirbi и т. д. Искварени латински облици Servi, Serviani, долазе, вели Шафарик, од 13.-15. века, те на њих нећемо ни обраћати пажње.
Као што је и природно очекивати, овоме имену налази се трага и данас скоро у свима словенским језицима, било у именима места и река, било у називима друге врсте. Да споменемо неколика по Шафарику: у руском, малоруском и старом пољском има реч пасерб (puer, privignus), пољском pasierb; у Руса и Пољака имају ове речи: сербщизна, сербщызна, серепчызна; Сербен у Сербигал у Ливонији; Сербино у Петроградској губернији; Серби у Минској; Серби и Сербиновка у Во-
