рочито корена у нижим слојевима друштва. Трагове које од њих налазимо и данас у Босни (на њих је, колико знамо, указивао пок. Хиљфердинг и г. Ст. Новаковић), а у Македонији још више (Бабуна планина, Бабуни, род један, Богумили село под Бабуном планином), показују да је тај утицај морао бити велики и јак. Зна се каква је њихова етика и догматика била и како су они гледали на весеља, песме и задовољства на земљи.
Ако би овај одговор могао у опште задовољити, као што се мени чини да може, онда би нам остало још само да објаснимо: откуда баш у Приморју да се сачува значај тих простих песама као тужбалица?
По моме мишљењу узрок или разлог овоме ваља тражити у ондашњем развоју и правцу Дубровачко-Далматинске уметничке појезије; Нигде народна песма није била тако близу поред вештачке песме као у Приморју; нигде на другом месту поређења и узајамнога утицаја између њих није могло бити сем у Приморју; нигде разлике међу њима нису могле бити тако опажене и забележене као онамо.
Ради бољега објашњења нек ми је слободно навести о Дубровачко-Далматинској књижевности ово што иде:
