АГРЕГАТНО
водила огорчена борба између Италија-
на и Хабаба.
АГРЕГАТНО СТАЊЕ је стање у ко-
ме се тело обично налази у природи.
Постоје три агрегатна стања: чврсто,
течно и гасовито.
АГРЕМАН, одобрење које се тражи за
упућивање државног опуномоћеног пре-
ставника у страну државу.
АГРЕСИВАН, насртљив, непријатељ-
ски, у нападу.
АГРОН, илирски краљ, познат као ве-
лики гусар од кога је много патила грч-
ка и римска трговина. Наследила га је
његова жена Теута којој су Римљани
објавили рат 229 г. пре Хр. Агронову
државу чинио је део нашег и албанског
приморја.
АГТЕ Х. НИКОЛА, руски генерал и
један од најбољих руских топографа
(1816—1869).
АДА, врста бунара, избачених из упо-
требе 1913 г.
АДА, покрајина у Италији, основана
под првом владом Наполеоновом. Главно
место: Сондрио.
АДА, река у Италији, у Ломбардији,
извире западно од Стелвија, у Валтели-
ни, натапа Сондрио, образује језеро Ко-
мо, наставља свој ток за Леко, навод-
њава Лоди и Пицигентоне и улива се
у По, лево од Порто Станга, близу Ка-
стелнуово. Ток: 313 км. (пловна 125 км.).
У Падери производи електричну струју.
Од велике је важности због железничке
пруге и пута који воде њеном долином.
а изводи их на Бернина и Стелвија.
АДАКАЛЕ, острво на Дунаву, на ко-
ме су побијене дахије Аганлија, Кучук-
Алија, Мула Јусуф ни Фочић Мехмед-
ага, у ноћи између 24—25 јула 1804 г.
Адакале је раније припадало Аустро-
угарској а од 1920 г. Румунији.
АДАКТИРАТИ, ставити у акта, у ар-
хиву (знак а/а).
АДАЛИ, варош у С. А. Д. (Масачусе
ти). 26.000 ст.
|
|
АДАМОВИЋ
АДАЛИ, острво у Бенгалском Заливу.
АДАМАУА или ФУМБИНА, земља у
Судану (4,000 000 ст.). 1894 подељена из-
међу Француске, Енглеске и Немачке.
Версаљским уговором немачки део по-
дељен је између енглеске Нигерије и
Француске Екваторијалне Африке. Гл.
град Нгаундар. Површина: 250.000 кв. К.
АДАМЕЛА, планински венац у Ита-
лији, на коме су се у светском рату,
1915—18, водиле стално борбе између
италијанских и аустро-угарских трупа.
АДАМОВИЋ КОСТА, генералштабни
бригадни генерал, (рођен 18 јула 1887.
у Јагодини). Свршио шест разреда гим-
назије у Крагујевцу. Ступио у 36 кл.
Ниже школе Војне академије 1 октобра
1903 г. и свршио је, као трећи у рангу
1907 год. Слушалац Више школе Војне
академије од 1911—1912 и 1920—21. У чин
инжињерског потпоручника произведен
27 августа 1907, поручника 5 маја 1911,
капетана II класе 6 априла 1913, капета-
на I кл. 6 априла 1915, мајора 20 априла
1919, потпуковника 30 априла 1923, пу-
ковника 17 децембра 1927 и бригадног
генерала 3 априла 1935 год. Као инжи-
њерски поручник и капетан I класе, био
је ађутант железничке команде од 17
септембра 1912 до 20 јуна 1913 год. Од
20 јуна 1913 до 1 августа исте године
командир 10 чете пионирског полубата-
љона Дунавске дивизије II позива, као
капетан II класе, и на том је положају
остао и као капетан I класе, све до ре-
организације наше војске па Крфу. Од
реорганизације до 1 октобра 1916 г. био
је командир 1 чете дунавског пионир-
ског полубатаљона као инж. кап. I кл.
Од 1 октобра 1916 г. до демобилизације,
1920, био је командант I пионирског ба-
таљона, као инжињерски мајор. 5 маја
1920 постављен је за команданта I тех-
ничког батаљона железничке команде.
Од 1 децембра 1920 до 1 децембра, 1921
био је на Вишој школи Војне академије.
|
