АВИАЦИЈА
свршила курс услед пробоја Солунског
фронта.
Први пут за време светског рата, у
овој години су наше ескадриле биле
снабдевене модерним апаратима „Бреге
14” и борбеним апаратима „Спад”. Услед
добрих апарата почела се авиација упо-
требљавати и за митраљирање трупа на
земљи, иако је то од стране Енглеза и
Француза уведено још 1916 г., у битци
на Соми. Била је израђена и привремена
нова формација, по којој је требало из-
вршити реорганизацију, али је то велика
офанзива омела.
Пред пробој солунског фронта сва на-
ша авиација је била сконцентрисана у
Вертекопу. Она је тада имала преко 40
апарата, довољан број људства и мате-
ријала, те је на реону Друге армије, где
је вршен стварни пробој, много допри-
нела његовом извршењу. После изврше-
ног пробоја она је продужила гоњење и,
преко Градског, дошла у Скопље. Услед
недостатка превозних сретстава за до-
ношење горива из Вертекопа, она се ту
морала задржати. Тек доцније је дошла
у Нови Сад.
После ослобођења штаб аеропланске
ескадре стигао је у Нови Сад, у коме
се налазио највећи аустриски аеродром.
Поред тога су поседнути аеродроми у
Мостару, Сарајеву, Загребу и Љубљани.
На љубљански аеродром су довели сво-
је ескадриле из састава аустро-угарске
војске капетан Мане Штрајхер и поруч-
ник Стјепан Буразовић, чија је ескадри-
ла имала разне типове апарата, али су
они били способни за летење. Од тих
ескадрила је створена „Љубљанска ле-
талска стотнија”. Први њен командир
био је поручник Жарн. Крајем 1918 г.,
због још неодређене границе према Ау-
стрији, ова је стално изазивала инци-
денте. Због тога је у Марибор упућено
једно одељење са љубљанског аеродро-
ма, које је доцније претворено у еска-
дрилу, под командом поручиика Буразо-
|
|
АВИАЦИЈА
вића, која је први пут ступила у борбу
29 априла 1919 г. Пре тога, 12 јануара
1919 г., авиација краљевине Срба, Хрва-
та и Словенаца је извршила први свој
лет. У почетку ове године на новосад-
ском аеродрому аеропланска ескадра је
претворена у Команду ваздухопловства
краљевине С.Х.С. која је по рангу била
равна пуковима у главним родовима вој-
ске. Поред одељења у Љубљани, Мари-
бору и Мостару, формиране су ескадри-
ле у Новом Саду, Загребу, Скопљу и
Сарајеву. Првог марта је основана пи-
лотска школа у Новом Саду. Први ко-
мандант Команде ваздухопловства, мајор
Бранко Вукосављевић, несрећннм падом
погинуо је 19 јуна 1919 г. После смрти
мајора Вукосављевића, на његово место
дошао је потпуковник Петар Мирковић.
Пилотска школа, која је имала десет
ученика, морала је да обустави рад
усред лета, јер није имала бензина. По-
степеним примањем регрута, стање на-
ше авиације се постепено поправљало,
јер се добијала радна снага за поправку
аеродрома, који су били у почетку
оправке или чак у почетку подизања, и
аеропланског материјала. Године 1920 от-
купљен је материјал од Дирекције срп-
ске авиације, која је била у то време
у Београду, и по предаји материјала
престала да функционише. Од стране
Министарства војног позват је бивши
аустриски генерал Милан Узелац, који
је у сагласностн са водећим војним лич-
ностима створио први програм за орга-
низацију ваздухопловства. Према овом
програму, а да би се омогућио правилан
развој ваздухопловства, оно је издво-
јено из инжињерског одељења, под којим
је стално било, у јулу, и образовано за-
себно Одељење за ваздухопловство Ми-
нистарства војске и морнарице, које се
делило на три отсека: за сувоземно, по-
морско и цивилно ваздухопловство. За
начелника је постављен активирани ге-
нерал Узелац. Ваздухопловна команда
|
