АВИАЦИЈА
љена на два дела. Један је био за рад
на савском а други на дунавском фрон-
ту. Ова подела је трајала 15 дана пред
повлачење.
На западном фронту француску ави-
ацију за бомбардовање натерали су бољи
немачки апарати да мора летети ноћу,
док су наше авионе (који су као и они
француски били универзални: и за из-
виђање, и за борбу и за бомбардовање)
на ноћно летење натерали непријатељ-
ски монитори. Бомбардовање наших ави-
она са велике висине било је неефика-
сно услед мале мете, а спуштање авиона
на малу висину опасно због добрих то-
пова. Да би се задаци ипак извршивали,
авиатичари су одлучили да их врше но-
ћу, што су и учинили.
Повлачење француске ескадриле врше-
но је правцем Јагодина — Рашка — При-
зрен — Битољ — Скадар: У Скадру, по
предаји апарата и материјала Ваздухо-
пловној команди, престала је функција
француске ескадриле. Из Скадра је
Ваздухопловна команда заједно с оста-
лом војском, по уништењу свег матери-
јала као неупотребљивог, пребачена на
Крф. На Крфу је и она расформирана.
1 марта 1916 г. од свих делова Ваздухо-
пловне команде формирана је аероплан-
ска ескадра, под командом мајора Косте
Милетића. Од остатка материјала обра-
зован је аероплански депо на чијем је
челу био артилериски капетан I кл. Жи-
војин Станковић. Укупно бројно стање
аеропланске ескадре било је: један ви-
ши официр, осам нижих активних и два
нижа резервна официра, један обвезник-
чиновник, четири активна и два резерв-
на поднаредника, девет каплара, три мај-
стора, пет посилних, 97 војника и три
официрска коња. Коначно је формирање
довршено и ескадра је 21 априла 1916 г.
кренула са Крфа за Солун, где је стигла
26 априла и искрцала се у Микри, крај
Солуна. У околини Солуна већ је било
доста савезничке авиације, која је дошла
|
АВИАЦИЈА
са Галипоља и ту остала, јер је већ би-
ла донета одлука о оснивању солунског
фронта. Услед указане потребе за ле-
тећим особљем, 26 марта 1916 г. на Крфу
Министар војни донео је решење да се
упути у Француску на школовање и
трећа група официра која је априла ме-
сеца исте године отпутовала. Ову групу
сачињавали су артилериски капетан I
кл. Бранко Вукосављевић, пешадиски ка-
петани II кл. Михаило Гавриловић и
Драгољуб Благојевић, артилериски капе-
тани II кл. Драгослав Милосављевић и
Боривоје Мирковић, пешадиски поручник
Јован Калембер, инжињерски поручник
Драгутин Мишић, пешадиски потпоруч-
ници Миодраг Милетић, Бранко Наумо-
вић и Боривоје Попадић, артилериски
поднаредници Александар Прокић, Ми-
лорад Јевремовић, Драгутин Новаковић
и Драгољуб Ристић, пешадиски наредни-
ци Владислав Самарџић, Стеван Рајче-
вић и Светислав Антоновић, пешадиски
поднаредник Александар Михаиловић,
инжињерски наредник Љубиша Павло-
вић и инжињерски поднаредник Миодраг
Обреновић. Неки од њих су по свршеној
пилотажи упућени на обуку у летењу
са брзим апаратима а на место Драгу-
тина Новаковића и Александра Михаи-
ловића, који су преведени у групу ме-
ханичара, узети су па пилотажу из те
групе наредници Јанко Маркићевић и
Петар Пешкир. Групу питомаца за обу-
ку механичара сачињавали су: активни
наредници Јанко Маркићевић, Петар
Пешкир, Љубомир Ђурић, Миодраг Тер-
зић, Душан Миловановић, Боривоје Ми-
тровић, активни поднаредници Божидар
Костић, Душан Ћировић, Благоје Ста-
нојевић и Новак Станисављевић (прва
двојица су прешли на курс за пилота-
жу). За извиђачку обуку, која је почела
11 маја а завршена 4 августа 1918 г. у
авиатичарском центру крај Солуна били
су одређени: потпуковник Петар Мир-
ковић, мајори Александар Благојевић,
|
