сочива — ахроматична комбинована со-
чива.
У последње време уместо флинтста-
кла, нарочито Цајсове фабрике употре-
бљавају барат флинтстакло, које пот-
пуно отклања особину обичног флинт
стакла да несразмерно више расипа љу-
бичасте зраке од осталих. АБЕРАЦИОНИ КРУГ, в . аберација. АБЕРДИН ГОРДОН (1784—1860), ен-
глески политичар, рођен у Единбургу.
Као претседник владе, 1852 г., склопио
савез са Француском. АБЕРКРОМБИ (СИР РАУЛ), енглескп
генерал. рођен у Мустри, у Шкотској
1734, умро на мору 1801 г. Врло млад
учествовао је у рату код Фиандре и
Оланде (1794—95, 1796—1799).
1801 г. искрцао се у Египту са 16.000
људи, заузео Абукир и кренуо на Алек-
сандрију, где се сукобио са француским
генералом Мекуом, победио га, али би
рањен, и умре на броду, који га је пре-
возио на Малту, где је допније и са-
храњен. АБЕРЏУШ, речица у Фезану, Либија,
дуж које иде важан каравански и стра-
тегиски пут Мурзук—Гат. АБИА, јудејски краљ, победилац из-
раиљског краља Јеробоама (957—955 г.
пре Хр.). АБИАТЕГРАСО, среско место у про-
винцији Милана (13. 154 ст.) на десној
обали канала Берегвардо. Фридрих II
и Фридрих Барбароса уништила су га
1167 г. а Шпањолци су код Абиатеграса
победили Французе 1524 г. У тој битци
погинуо је славни француски војсковођа
Бајард. АБИСИНИЈА, званично ЕТИОПИЈА,
(арапски Хаоста), краљевина у Источној
Африци, која се граничи енглеско-еги-
патским Суданом, Кењом, италијанском
Еритрејом, Џибутијем и Сомалијом.
Површина: 1,120.400 км2; 12.000.000 ст.
Углавном брдска земља, наводњена Ат-
баром и Плавим Нилом.
АБИСИНИЈА
Главни град Адис Абеба, од које води
за Џибути, обалско место у француској
Сомалији, једина железничка пруга у
Абисинији, дуга 790 км. Једини ауто-
мобилски пут у земљи води исто тако
од Адис Абебе у унутрашњост земље,
ка варошици Адис Алам. Од 1931—1933,
данашњи негус Хаиле Селаси, наредио
је да се изради 700 км. нових путева,
од којих најважнији, дуг 120 км., пола-
зи из Џиџига и отвара пут ка Бербери,
обалском месту енглеске Сомалије. Војска: Регуларна војска броји 100.000
људи, а резерве (групе необучене) два-
три пута толико (тачно се не зна, и све
друге цифре су произвољне). Регуларну
војску су обучавали прво белгиски и
шведски војни стручњаци, а, од 1933, и
јапански официри. Пре италнјанско-аби-
синског рата 1935—36 г. абисинска вој-
ска је располагала са 180 топова, око
450 митраљеза, 6 тенкова и 7 авиона, док
Абисински грб
се код приватних лица (расова и другиљ
поглавица) налазило око 400.000 пушака,
махом старог француског типа (кон-
структор, франц. генерал Базил Гро).
1934, кад су се све више заоштравали
италијанско-абисински односи, Абисини-
ја је у иностранству купила још 80 то-
пова, око 800 митраљеза и потребну ко-
личину муниције и осталог ратног ма-
теријала. Остали подаци о абисинској
војци противуречни су, ма да се са си-
гурношћу може рећи још и то, да је
