Page:Ботаничка башта у Београду.пдф/13

7

све то излави из чувеног Jardin de plantes—а или се уњ
враћа, да ту доврши своја зналачка истраживања, која
ће се касније у свакојаким списима на свет изнети и тим
круг ботаничког знања проширити.
    Ботаничка башта „Kew-gardens” много је новијег
порекла од париске, али је јединствена у свом роду по
величини места које заузима — преко 300 дана орања,
по обилатости новчаних сретстава којима располаже и по
мноштву живих и сухих биљака и свакојаких биљних
производа из нај удаљенијих крајева света. Са овога великог
ботатства, са лепог реда и елегантности која ту у неким
партијама влада, ова је башта необично јако похођена*)
не само од домаћих Инглеза, већ и од странаца из целога
света. Професори ботанике, који се баве са ван-европским
флорама, или желе да проуче шумске производе свију
делова света, који траже да виде којекакве биљне ре-
ткости, имају прилике да све то а и много друго ту виде,
чега другуд у Европи нема — хербар од 200000 биљних
врста и Arboretum (Pleaasure ground) од 250 дана орања.
Kew-ска башта није везана за коју школу, већ је непо-
средно влади потчињена, а управник јој води рачуна о
свима ботаничким радовима које се у пространом инглес-
ком царству било у теоријском било у практичком обзиру
предузимљу. Из те баште полазе кадшто и научне експе-
диције у удаљене крајеве света, ради проучавања нових
флора*) или сазнавања нових артикла за трговину или ин-
дустрију.
    Нипошто не помишљам, да нам ваља поћи за тима
луксусним светским заводима, али сам тврдо уверен да
и ми можемо на мањем цростору и са много скромнијим

    *) Од најмање руке 500.000 на годину. За научаре је свакад отво-
рена, а за већу публику само после подне.
    *) Dr. J. Hooker, садашњи управник, са таквим експедицијама обишао
је Индију, нека острва Америке, а лане је био у Африци, да што више до-
зна о флори горе Атласа. в. Hellwald. Ausland г. 1880.