Немој се сад чинит толико избрана,
како тад кад но ме држаше свезана:
прођоше пламени и стријеле љувене,
ке муке толикој даше ми пакљене;
тер коли њекада, кад но ме мораше,5
ере те љубљах ја, срчна се чињаше,
толико ћ сад мучна и гњивна, знај, бити,
видећи, ер те већ не хоћу љубити.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.