Гди ми ће вил ова што веће сатворит,
кад са мном дај слова не стане говорит?
гди ће рич са мном рит, кад неће мимогред
на мене још позрит присвитли ње поглед?
Ну како отрну јак мрамор и камен, 5
не видих да сврну најмањи још зламен,
тер виђу да љуби гвоздје се жестоко,
а вриме свак губи тко гледа висока.
Ја хоћу све море у дробан суд исплит,
а тој бит не море, ако бих хтил умрит, 10
покли је овај вил горчија нере мач,
који би пријал цвил, да слиши жељни плач.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр.6, Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
