Dugo ja pohodim u željah, gospoje,
kada se prigodim tva lipos gdi poje;
zač mi svis i pamet zanese on glas tvoj,
ter kako da sam spet, ne budem tada svoj.
Nu se još u smami život moj zabiva 5
svoj obraz s kosami tva ljepos gdi spiva;
to li kad postanu, da tvoj glas razbiram,
mni mi se jer manu u nov sud sabiram;
mni mi se jer biser da nižu za rados
ka bi jad i čemer svrnula u slados. 10
Takuj slas nahodim, prisvitla gospoje,
kada se prigodim tva lipos gdi poje.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str. , Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
