ЧИЊЕЊЕ ПРВО
СКАЗАЊЕ ПРВО
КРАЉ ВЛАДИСЛАВ, ГРАДИМИР, ЦАПТИСЛАВА, I БИСЕРНИЦА
КРАЉ:
Мој драг синко Градимире,
моја дико, моја части,
по кому се свуд простире 175
величина наше власти,
ти си дошо добар веле
с драгом дружбом у град ови,
гди дошастје ваше желе
сви словински витезови. 180
Од кад си се одијелио
из храбрене Угарије,
сваки дан сам ја бројио,
да се вратиш к мени прије.
Колико т’ се срце моје 185
у болести љутој смете,
кад погубе зачух, које
ти по путу млад сусрете;
колике ми муке зада
клето издајство и невјера, 190
ка те снађе полак града
химбенога од Смедера!
Несрећа би оне згоде
сама живот мени отела,
да ми гласе тве слободе 195
Сјеверница није донијела.
Али опета ке весеље
ја оћутјех с друге стране
над све срећне родитеље,
ки рађају синке знане, 200
када мени доглашена
би јуначка твоја слава,
и да је друга тва храбрена
царска ћерца Цаптислава!
Ер да друге нам свједоке 205
ти довео, синко, нијеси
од крипости тве високе,
ком краљевско племе уреси,
вјереница тач достојна
сама би нам свједок била 210
од јунаштва твога бојна,
од храбренијех твојијех дила.
Кроз честиту виру вашу
већа је моја дика и слава,
нег' што владам све што пашу 215
Висла, Дунај, Сава, Драва.
Врху свега мени ви сте
узрок вјечне славе и мира,
што ми зета довели сте
храбренога Владимира. 220
Тим вас примам срца драга,
и вишњему давам хвале,
ки ме овега дана блага
смири над све краље остале.
ГРАДИМИР:
Краљу и ћаћко мој љубјени, 225
кијем се дичим веле веће,
нег' подложна да су мени
сва краљества људске среће,
и ја и моја вјереница,
и Владимир наш зет славни, 230
сви весела срца и лица
дошли смо те служит справни,
тер неизбројне и подпуне
хвале теби подавамо,
од краљевске твоје круне 235
покли оваку час примамо.
I ја, твој снижни род најлише
држан ти се вас вијек чујем,
да те дворим од свијех више,
да те служим и поштујем. 240
Бивши од тебе научио
све од части путе истине,
којијем сам се објавио
син достојан тве ведрине,
племенити бојни труди, 245
ке ти у младос твоју подни,
од витештва мени свуди
изгледи су били угодни.
Цијећ краљевскијех твојијех дила,
и за тебе доћ служити, 250
Цаптислава јес хотила
вјереница моја бити.
Кроз крипости она царске,
кијем је уресна и честита,
покрајине наше угарске 255
час ће бити вјековита.
КРАЉ:
То ја чекам од ње дике,
и диклицу тач храбрену
примам славе прем велике
за му ћерцу не родјену. 260
Бивши тебе смрти љуте
прид Смедером слободила,
биће и нами по све путе
и нашему пуку мила.
ЦАПТИСЛАВА:
Ведри крају и храбрени 265
врху инијех свијех краљева,
кога славе глас поштени
по свему се свијету пјева,
ја сам твоја службеница,
на заповијед твоју буди 270
моја снага, ма десница,
моја дјела, моји труди.
Покли од тебе с таком части
за ћерцу сам изабрана,
ко ти не ћу са свом власти 275
за једно с брацом бит држана,
кога одкле си ти нареко
за драгога твога зета,
тијем се дичи, ко да је стеко
царство и круну свега свијета. 280
КРАЉ:
Тако се и ја дичим њиме,
и неизмјерна ма је хвала,
што чес блага у ово вриме
њега ми је зета дала.
Узми, узми за десницу, 285
о краљевски младче избрани,
твоју драгу вјереницу,
ку доброта твоја зани.
Покли у добар час честити
чњом се сврши твоја вира, 290
не мање ћеш драг ми бити
мога од сина Градимира.
ВЛАДИМИР:
Свијетли краљу, све што могу
захваљам ти ја најдраже
на велику љубав многу, 295
ку ми твоја милос каже.
С твојом ћерцом, које дике
господују срце мени,
ја ћу бити све ме вике
син и слуга твој снижени. 300
Од мене ће бит сцијењена
тва краљевска свијетла слава,
како сцијеним и љубјена
мога ћаћка Крунослава.
Бисернице, драг покоју 305
и пожудо срца мога,
десницу ми подај твоју,
ко је воља ћаћка твога.
Ти си слатко моје добро,
ти мој урес, ти ма дика, 310
ти, коју сам слиједит обро,
моја радос сва колика.
Ја сам, славни краљевићу.
робињица тва до вика,
и за многу држим срићу, 315
што те стекох вјереника.
Ти си моја час и слава,
ти честитос ма на свити,
ти пожуда, ти забава,
ти сва мисо ме памети. 320
КРАЉ:
А сад, моје свијетле дике,
Угричићи дрази моји,
слав'те срећне вјеренике,
ко се уресу њих пристоји.
Ки су наш пир почастити 325
краљевићи дошли оди,
и витези племенити,
кијех Европа бојна роди,
на јуначко к њима поље
и ми ћемо брзо поћи, 330
за њихове лашње и боље
игре бојне гледат моћи.
