ПРОЛОГ
ДУНАЈ I САВА, РИЈЕКЕ
ДУНАЈ:
Сава, лијепа ма госпоје,
која пуна мира и склада
са мном дружиш воде твоје
код бијелога Биограда,
да се у складне пјесни слага 5
од најбољијех свијех пјесника
дружба и љубав наша драга
и замјерна час и дика,
тер да ријека већа од славе
сред словинскијех није краја 10
него бистре ријеке Саве,
него друга ње Дунаја;
али ако досле бисмо
ми на гласу и у сцијени,
од када се сјединисмо 15
међу нами заљубјени:
од сада ће наше воде
по све свијета четр стране,
игди умрли људи ходе,
веле веће бит пјеване. 20
За то са мном ако си се
игда од прије веселила,
сад подпуно весели се,
љубовнице моја мила.
САВА :
Вјерениче мој Дунају, 25
тријеба да ствар чудна која
згодила се у овем крају,
кад је така радос твоја?
А и ја ћутим њеко у себи
уживање мило и славно, 30
и весеље, какво не би
у мојему срцу давно.
Зато, друже мој љубјени,
изабрана ма радости,
праве узроке одкриј мени 35
од оваке честитости.
ДУНАЈ :
Узроци су прем велици,
од кијех већи бит не могу,
да ми дражи љубовници
укажемо радос многу. 40
Не видиш ли бијеле мире
будимскога бијела града,
кијех се узмножна час простире
од истока до запада?
Не видиш ли с лијева и с десна 45
око њега земље равне,
и честита села уресна,
и високе зграде славне;
села и граде, гди господе
глосовити силни бани, 50
и витези, и војеводе,
по свем свијету кликовани;
гди љепотом рајском дичне
племените стоје виле,
ведријем оком сунцу сличне, 55
блага срца, ријечи миле?
тер како су златне звизде
урес лијепи од небеса,
тако су оне сваке од гизде
и од вјечнога мени уреса, 60
у словинском да језику
покрајине није, која
не припијева час и дику .
подунавскијех од госпоја?
Врх поносне земље ове, 65
ко знаш, држи све владање
краљ Владислав, ки свуд слове
кроз витешко дјеловање.
Врх јуначке још деснице
већа њему час извира 70
с драге кћерце Бисернице,
славна синка Градимира.
Ну ће простријет на далеко
по свем свијету своју славу,
за невјесту што је стеко 75
лијепу и бојну Цаптиславу.
Она, урес куће царске,
одређена нам краљица,
Амазона земље угарске,
подунавска заточница, 80
с Градимиром вјереником
дошла је на наш крај честити,
гди примјена с многом диком
од свекра ће свога бити.
Владимир је братац шњоме, 85
вјереница кому је избрана
замјеноме краљевскоме
Бисерница обећана;
Бисерница, ка толиком
љепотом се млада реси, 90
да се губи прид ње сликом
исто сунце од небеси.
Ова дикла гласовита,
игди сива зрак сунчани
главе и краље многе од свита 95
све лијепости гласом зани,
да су од њих са свом снагом
настојали њеколици,
да би могли с честим благом
бит јој дражи вјереници. 100
Од свијех веће ћути ране
цијећ рајскога ње уреса
срце краља кремске стране
татархана Оритријеса,
кога за све нагло веле 105
за својега зета стећи
сви татарски краљи желе,
бивши од њих краљ највећи;
он охоло пун пожуде,
ко проћ путу и разлогу 110
силни краљи мнократ жуде
ствари, које им бит не могу,
на јуначку сву десницу
заклео се, да на свијети
неће другу вјереницу 115
изван саме ње узети.
С Вилозмајем вилеником
у ове краје тијем ће доћи,
настојећи силом приком
своје испунит жеље мочи. 120
Ну злијех људи врле муке
с њих ће штетом бит за луду,
ер је тријеба вишње одлуке
да имат своју сврху буду,
и да нитко не освоји 125
лијепу вилу, славну дости,
ван Владимир, ки достоји
сам замјерне ње лијепости,
ер данаска пуна славе
његова се врши вира 130
с пиром лијепе Цаптиславе
и бојнога Градимира.
САВА :
Гас и срећа да велика,
мој гиздави љубовниче;
разложно је, да до вика 135
земље угрске њим се диче.
Ки крај, која страна од свита,
ка држава находи се, гди Градимир и честита
Цаптислава не слави се? 140
Тко је, да не зна и не части,
игди сунчан зрак допира,
вриједна дјела, бојне власти
храбренога Владимира?
Племенита Бисерница 145
већма се има дичит њиме,
нег' да свијетла јес царица
свијем народим умрлиме.
ДУНАЈ :
За почастит ове вире,
подносите над све ине, 150
и да се од њих глас простире
по све свијета покрајине,
у будимски град дошли су
од Европе сва господа,
а најлише главе ки су 155
словинскијех од народа.
Љубежљивијем поруками
свијех Владислав краљ дозво је,
с бојнијем дјелим и с играми
да прославе име своје. 160
Настојаће од њих сваки,
љепше и боље све што умије,
да се укаже витез јаки,
и да вјечну час добије.
Али уз ромон гласовити 165
бојне трубље био дан поју;
хоď’мо се и ми веселити
у овијех играх, мој покоју.
Ну прије нег' се упутимо
славу пазит дана блага, 170
за попливат за једно уплимо
бистре воде, моја драга.
