„Ај мисече, с Бога побратине,
Свитли мени од мрака до зоре,
Докле дојдем в дивојкине дворе!“
Јунак в дворе, мисец преко горе.
Он је куца на врати од дворе. 5
„Отвор мени, драга душо моја!“
Хитро се је на ноге скочила,
Гола, боса у танкој кошуљи.
„Дај ми коњу хладне воде пити,
А мисецу вина црљенога!“ 10
Она, млада, почме цвиловати.
„Што цвилујеш, драга душо моја?“
„„Потриба је мени цвиловати:
Кад сам млада у немоћи била,
Круто сам се Богу обећала, 15
Да се не ћу никад мај[1] женити,
Ни тујега јунака љубити."“
Ал јој вели млајахан јуначе:
„Не цвил зато, драга душо моја,
Ми имамо Папу великога, 20
Ки одгриши од гриха свакога,
I тебе ће, драга душо моја!“
