20-ог јулија 1881. год.
| 20-ог јулија 1881. год. Писац: Војислав Илић |
20-ог јулија 1881. год.
Тавна ноћи, коју често снивам,
Тавна ноћи, у теби уживам!
Твоје миље још ми поји груди,
Твој ме спомен у милини буди.
Тихо вече сиуштало сс немо,
Лаки сутон на земљу се спремô,
Растирући своје бајно крило
С бистром росом на сеоце мило.
И под сенком, где се мирно пружа
Дивља лоза и румена ружа,
Као санак над уморним светом,
Благи мирис дизао се летом!
Мир свуд беше. Само срце њено
Тајни шумор лагано је кренô,
И жар плану, што је срце сламô —
И ружица засмеја се само.
И ноћ тавна диже се и нија,
Јато звезда сањалачки сија;
И стидљиво из мирисне траве
Љубичице подигоше главе.
И далеко, кроз недоглед плави,
Бледи месец лагано се јави,
И зајеча кроз пучину мира
Гласна фрула младога пастира.
15. октобар, 1882 год.
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 143.
|