Шта желиш?

Шта желиш? (пољ. Nowy Rok) (1846)
Писац: Адам Мицкјевич, преводилац: Љубомир Ненадовић

превод из Мицкијевића

Прође и оде година стара,
Оде у прошлост, камо све тежи;
Нова година двери отварам
С надеждом сваки на њу се смеши.
По једну жељу имају сви —
Тужни песниче, шта желиш ти?

Хоћеш ли да ти нова година
Растера тугу и црну жалост?
Кажи, она је пуна милина,
Слаће ти сваку земаљску радост.
Над свачим дата је њојзи власт;
Весео бити лепа је сласт.

„Знам ја весеље, ка’ муња то је
Која отвори небеса мила,
Па онда падне пред очи моје,
Ах, тама већа нег’ што је била.
Весеље више нећу ти ја,
Весеља моја прошла су сва.“

Песниче, можда ти љубав смета
Уживат’ земске лепе радости?
„Познајем добро ту биљку света:
Грозница то је сваке младости.
Познајем љубав и њену власт,
Њену горчину и њену сласт.

Ах, она, она мила немила,
Дигла ме у рај седмога неба,
Па онда озго мене хитила
На пусти остров од самог леда.
Све се промени, и сладак мед
Несрећном срцу створи с’ у јед.

Љубави милој венце сам плео,
Сањ’о о ружи и пев’о песну;
Али кад сам је узбрати хтео,
Пренух се од сна, ружа ишчезну,
Бодље осташе у срцу мом;
Нећу, хвала ти на дару том.“

Песниче, можда ти срце жуди
Имати верна ког пријатеља?
„То име траје између људи,
И траје само та празна жеља.
Какви су људи, ах, онај зна,
Ког је гонила судбина зла.

Кад си у добру, сваки те љуби,
И свак се на те весело смеши:
Зло кад те снађе, друкчиј’ су људи,
Сваки с’ од тебе клони и бежи.
Нећу, хвала ти на дару том!
Ништа не треба сад срцу мом“.

1846.

Извор

Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића, Београд, 1892, Свеска прва, 2. издање. стр. 40-42.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Ненадовић, умро 1895, пре 131 година.