Чучук-Стана/II

II

◄ I

X

III ►

    Стана је живела с Вељком мало дуже од године дана. Брачни њихов живот био је праћен непрекидном праском пушака и грмљавом топова.
    Стана није само ракијом служила дружину Ајдук-Вељкову, нити је само јављала Вељкове заповести сеиз-баши, да му спреме љутог хата „Кушљу”. Она је уз Ајдук-Вељка често била и на окршају, где су се ране делиле и добијале. Тако је од голубице постала соколица, од нежног девојчета јунакиња. Из тог доба су њене четири ране, две на нози и једна на рамену од пушчаног зрна, и једна на потиљку од јатагана.
    Док се Ајдук-Вељко с Турцима био на Неготину, протури се кроз турску војску чувени грчки капетан Јоргаћ са још шест другова. Страна Ајдук-Вељкова ове пребегле није могла распознати од Турака, и у том неспоразумљењу у мал не бише побијени од Срба, којима су у помоћ долазили. Срећом стигне Ајдук-Вељко још на време и избави их. Ајдук-Вељко и Јоргаћ знали су још пре један за другога, а сад су се лично познали и побратили.
    После смрти Вељкове Стана се бавила неко време у Великом Бечкереку. Млада удовица првог српског јунака била је предмет велике пажње и живог саучешћа. Један од најотменијих бечкеречких Срба понуди јој своју руку. Она је одбије. „Била сам за јунаком”, рече она, „и ако се још узудајем, поћи ћу само за јунака.” И одржала је реч.
    Из Бечкерека је отишла у Белу Цркву, где се још дететом бавила, као што је горе казано. Ту је провела више година, и доцније се удала за капетана Јоргаћа, побратима Ајдук-Вељкова. Jopгаћ је после пада Неготина још неко време војевао с Турцима на своју руку, а после је ступио у коло „Хетериста”, који су ставили себи за задатак „Ослобођење Грка.” Које се године састао са Чучук-Станом, не зна се тачно; али сва је прилика, да је то било у Белој Цркви, и да није било после год. 1817. Карађорђе, кад је те године у Србију долазио, био је пуне три недеље дана прикривен у стану Чучук Станином у Белој Цркви. Како је и тај долазак Карађорђев био у свези са плановима хетериста, међу којима је Јоргаћ био један од најглавнијих, даје се закључити, да су у то доба Jopгаћ и Стана били већ заједно.
    Још у Белој Цркви родила је Стана с Јоргаћем свога првенца Милана. А како су у то доба планови теорије већ сазревали, и како су хетеристе Влашку и Молдавску изабрали за поприште, на ком ће да отпочне свети рат за ослобођење грчког племена: Jopгаћ се с породицом пресели из Беле Цркве у Влашку, да се онде нађе, кад буде дошло до окршаја.

Извор

16. 8. 1900. Нова искра, Бр. 8. стр. 230-231.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Ђорђевић, умро 1900, пре 126 година.