Чучук-Стана/I

I

X

II ►

    Чучук-Стана се родила око 1797. у Сиколу у округу Крајинском. Пореклом је из Херцеговине, откуд јој се дед њен са своја три сина одселио најпре у Влашку; и пошто му се тамо није допало, врати се из Влашке и настани се у Сиколу. Отуда му се један син врати у Херцеговину и доведе оданде још нових досељеника, те тако Сиколе населе сами Херцеговци.
Сва три сина првог сиколског насељеника прозову се различним презименима: Нерић, Велимировић и Пљештић. Један од них тројице запопи се и оде у Неготин, где постане прота. Пљештић остане у Сиколу и роди кћери: Стану (Чучук-Стану), Стојну и Стамену.
    Све три кћери (још док су мале биле) пошље Пљештић у Банат у Белу Цркву, где су биле код тамошњег попа и училе женски рад. По жељи очиној носиле су све три сестре у Белој Цркви мушке немачке хаљине, па су се доцније у тим хаљинама вратиле у свој завичај. Чудновата она жеља Пљештићева објашњује се тиме, што он све дотле није имао мушкога порода. Најмлађе дете, Михаило, родило му се много доцније, и било је још на сиси, кад се збила катастрофа 1813. године.
    Године 1812. бавио се Ајдук-Вељко у Неготину у кући тамошњег проте, стрица Станина. Неки од његових момака похарају Сиколе и још нека села и том приликом однесу и Станине дарове. Стани је тада могло бити око петнаест година. Она узме за руку своју млађу сестру Стојну и оде на тужбу Ајдук-Вељку. „Господару” — отпоче она — „зар твоји момци не знају Турке убијата, него девојачке дарове красти?”
    Ајдук-Вељко се тргне. Овако је њиме још нико није говорио. Загледа се у лепо, одважно девојче, што ту пред њим стајаше, држећи за руку своју млађу сестру.
    У то уђе и прота, и Ајдук Вељко разабра, да је лепа тужитељка протина синовица. На столу пред Ајдук-Вељком стајала је хрпа златног и сребрног новца. Он заграби из гомиле, колико му је у обе шаке стало, па пружи новце млађој сестри, која то прими у мисли, да је то накнада за сестрине дарове. Ајдук-Вељко заграби и по други пут, и обаспе златном кишом Чучук-Стану, која зачуђено прими богат поклон из Вељкове руке: „Сад сам те даривао, моја си!” одговори Ајдук-Вељно младој тужитељци, која врисне од ужаса.
    Така је била просидба Ајдук-Вељкова. Чучук-Стана постане Вељкова жена, а прва његова жена Марија, сестра Станоје Главаша, одсели се у Јагодину.

Извор

16. 8. 1900. Нова искра, Бр. 8. стр. 230.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Ђорђевић, умро 1900, пре 126 година.