Хикетиде (трагедија)
Прибеглице
- Ἱκέτιδες -
Написао: Есхил
Превео: Милош Н. Ђурић
|
ЛИЦА: ДАНАЈ, брат краља Египта Позорница представља аргивску обалу. На средини жртвеник |
САДРЖАЈ: УЛАЗНА ПЕСМА |
УЛАЗНА ПЕСМА
[уреди]
(ПРВИ ЧИН)
ПРВА ПОЈАВА
Хор
ПРВИ ДЕО
ХОРОВОЂА
Поглај, Диве, заштитниче слабих,
на наш буљук што доплови морем
са пескуље — од Нилова ушћа!
Дивну земљу, Сирији суседу,
остависмо, амо утекосмо,
ал' с убиства народ нас не прогна,
гласом својим град нас не осуди,
од сродника побегосмо саме,
на удају згадисмо се клету —
на синове Египтове.
А наш отац и свештеник, Данај,
побуни нас и одабра ово:
од свих јада јад је најдичнији
преко мора да бежимо одмах,
у аргивској да станемо земљи.
Одавде је род нам, те се дичи
од јунице обадом гоњене
и Дивова да се роди даха.
У ком крају милијем од овог
могле бисмо заклониште наћи
с прибегличким овим гранчицама
што их вуна обавија?
Граде, земљо и ви, врела бистра,
и ви вишњи и ви доњи бози,
у чијој је руци казна тешка,
и ти трећи, Диве спаситељу,
дом што чуваш душама побожним,
прими буљук мома прибеглица,
нека земља учини им љубав!
А мушкарце, руљу разуздану,
Египтове обесне синове
с лађом брзо гурните у море
пре но ступе на копно, на песак!
Нек их вихар и бура помамна,
гром и муња и ветрина с кишом
и бес мора сретну и униште,
пре но они — а не да им закон —
са сестрама од својега стрица
насилнички, преко воље њине
на постељу легну брачну!
ДРУГИ ДЕО
ХОР
Прва строфа
У помоћ преко пучине
призивам сина Дивова,
роди га мати јуница
што је на цветној ливади
дах Дивов дирну, задахну.
Живот се њен и судбина
с именом сасвим уследи
Епафа кад нам изнедри.
Прва антистрофа
Њега ја сада призивам.
Сетих се древне прамајке
и њених мука негдањих
што их на трави премучи.
Права ћу чуда причати,
нигде их нема чуднијих,
али ће свак' их признати
извештај мој кад саслуша.
Друга строфа
Домородац има л' који,
што познаје птичје грло,
те мој тужан чује јаук,
помислиће да нариче
јадна љубав Терејева, —
славља копцем прогоњена.
Друга антистрофа
Од потока и жбунова
од свог дома отерана,
нове јаде она јада:
оплакује сина свога
што у гневу сама руком
погуби га без милости.
Трећа строфа
Тако и ја ридајући
мелодијом ридам јонском
и образе гребем нежне —
нилско сунце опекло их —
ненавикла на јад плачем
и жалости берем цвеће,
зебем да л' ће својта примит'
бегуницу из Египта.
Трећа антистрофа
Прадедовски чујте бози,
ви што знате шта је правда,
нисте л' вољни мирно судбу
жељу нашу испунити,
ви на дрскост замрзите
и чувајте светост брака!
И бегунцу после слома
има олтар, страх од бога.
Четврта строфа
Дива славим у истини пуној.
Див што жели нећеш схватит' лако.
Жуд његова свугде светлост лије,
и у црној тами,
ал' је случај смртном оку крије.
Четврта антистрофа
Што у глави Див заснује, смисли,
неповратно пада, не на леђа.
Јер путање намера његових
густа крије сенка —
људско око не може их видет'.
Пета строфа
С врха нада — каменитих кула
он у пропаст плаховито баца
богомрске људе.
Никаква се против бога сила
не оружа без његове казне.
Само једна озго мис'о
са седишта оних светих
сваку дрскост уништиће.
Пета антистрофа
Нек погледа и на дрскост људску,
на пањ зелен, како су му гране
у пожуди слепој
за лепотом нашом процветале,
све задригле да од беса прсну!
Жалац страсти све их жеже,
лудом срцу нема лека,
грех ће горко окајати.
ТРЕЋИ ДЕО
Прва строфа
Оваокве јаде јадујем,
из свег' гласа запевам,
тешка је моја невоље,
грозне ми сузе истаче!
Куку! Леле!
Ридам и кукам, лелечем, —
за собом живом наричем!
Молим те, ломна Апијо —
страначку реч ми познајеш —
падам ти на тле, молим се,
ланено рухо раздирем,
сидонску кидам копрену.
Прва антистрофа
Богу захвалност одајем,
захвалну жртву приносим
када ми срећа осване,
од смрти кад се избавим.
Куку! Леле!
Тешко се спас'ти од мука!
Куд' ће нас вал тај занети?
Молим те, ломна Апијо —
страначку реч ми познајеш —
падам ти на тле, молим се,
ланено рухо раздирем,
сидонску кидам копрену.
Друга строфа
Весло и дом ланен беху
јак ми заклон, без олује
лаки ветри ношаху ме,
задовољна бејах путем.
Ал' с временом благ свршетак
отац Диве све што види
јаду моме нека даде!
Силно семе свете мајке
да ме спасе од удаје,
од насиља, од срамоте!
Друга антистрофа
Нек весела веселу ме
чиста гледа кћи Дивова
лицем својим задовољним!
Свим силама к'о девојка
нек нас она к'о девојке
од гоњења ослободи
и од мрска отме брака!
Силно семе свете мајке
да ме спасе од удаје,
од насиља, од срамоте!
Трећа строфа
Не спасе ли, онда род мој,
жарког сунца црне ћерке,
Диву оде подземноме,
гостољупцу највећему,
одморишту покајника,
с гранчицама прибегличким,
пошто врат свој омчом стегне,
не чуше га Олимпљани.
Авај, Диве, све због Ије
гнев нас божји бичем бије!
Знам ту силу небесницу —
љубу твоју. Вихор душе,
страшна бура окренуће.
Трећа антистрофа
Нећеш, Диве, бити слављен
к'о свемоћни чувар правде,
ако презреш ти у нама
свога сина од јунице,
давну сетву свога срца,
ал' сад више не гледаш га,
молитве нам не прихваташ.
Чуј наш вапај с виса свога:
Авај, Диве, све због Ије
гнев нас божји бичем бије!
Знам ту силу небесницу —
љубу твоју. Вихор душе,
страшна бура окренуће.
ПРВА ЕПИСОДИЈА
[уреди]
ДРУГА ПОЈАВА
Данај, Хоровођа
ДАНАЈ
Приберите се, децо! Старац отац вас
корманош прибран, веран, амо довезе.
У бризи за вас и на суву с'ветујем
да речи моје запишете у срце.
Прах видим, војске безгласна гласоношу —
не ћуте главчине при брзу вожењу:
примећујем где одред стиже некакав
са штитом, копљем, коњима, бојним колима.
Зацело вођи ове земље иду нам
да сами виде нас кад чуше да смо ту.
Ал' кретао се одред с добром намером
ил' дивљим гневом на нас јетко беснео,
за сваки случај биће боље, девојке,
уз олтар сести до тих бојних богова;
од куле олтар, штит несаломљив, јачи је.
Ал' брже пођите и беле гранчице,
знак прибеглички, левом руком држите,
а десном часном Диву загрлите кип!
Домороцима скромну, тужну, нужну реч
одговарај, дошљаку како приличи.
И јасно реци: крв те амо не нагна!
Из гласа вашег да се дрскост не чује,
на челу да се знак таштине избрише,
из мирна ока нека зрачи трезвеност.
У разговору не будите досадне,
опширност овде не воле ти. Памти то,
и попуштај! Бегуница си, туђинка.
Та смеле речи слабијем не приличе.
ХОРОВОЂА
Ој, оче, трезвеним збориш трезвено.
А твоје мудре речи упамтићу савете
и сећаћу се! Помог'о нам отац Див!
ДАНАЈ
Не оклевајте! Да нам шева запева.
ХОРОВОЂА
До тебе близу рад бих место узети.
ДАНАЈ
На патње, Диве, смилуј се! Не уби нас!
ХОРОВОЂА
Нек милостивим оком на нас погледа!
Јер буде л' хтео, свему добар биће крај.
ДАНАЈ
И ону птицу призивајте Дивову!
ХОРОВОЂА
Сунчане зраке зазивамо спасовне.
ДАНАЈ
И Феба светог — што би с неба прогнаник.
ХОРОВОЂА
Сам судбу зна, и нама би се смилов'о.
ДАНАЈ
Да дође нам и од свег' срца помогне!
ХОРОВОЂА
Па кога још да призивам од богова?
ДАНАЈ
Гле, ено Трозупца, гле знака божјега!
ХОРОВОЂА
К'о испратња, и дочек нека буде леп!
ДАНАЈ
И Херму богу молите се хеленски.
ХОРОВОЂА
Да нама слободнима добру јавља вест!
ДАНАЈ
Владара свију скупни олтар поштујте!
До жртвеника светог све се склоните
к'о јато гугутки од брзог јастреба —
пред душманином што свом роду каља крв.
Је л' чиста птица која птицу поједе?
А ко би ћерке против оца просио
и честит ост'о? Неће такав напасник
од суда ни у Хаду мртав побећи!
И онде, кажу, суди грехе други Див
и покојнима твору правду последњу.
Сад пазите, поступите по савету,
и ваша ствар ће лепу однет' победу!
(Ћерке Данајеве поседају са дворкињама до жртвеника. Долази краљ Пелазго са пратњом.)
ТРЕЋА ПОЈАВА
Данај, Пелазго, Хор
ПЕЛАЗГО
Одакле дружба ова? Није хеленска.
То рухо, коса — све је гизда варварска.
Па како да вам прословим. Та рухо то
ни Аргивљанке не носе, ни Хеленке.
Па како смедосте без сваке бојазни,
без познаника, без гласника, без вођа
у ову земљу доћи? Чудно ми је то.
По прибегличком старом нашем закону
пред боговима леже ваше гранчице,
и само то ме подсећа на Хеладу.
О многом другом могу тек да нагађам,
реч твоја није л' спремна све да објасни.
ХОРОВОЂА
О руху нашем праву рече истину.
Но теби к'о земљаку да л' да зборим ја,
к'о стражи града ил' к'о вођу државном?
ПЕЛАЗГО
Одговарај и храбро казуј мени све!
Палехтона староседеоца ја сам син —
Пелазго, овој земљи главар врховни.
Пелазги, што по мени име добише,
по своме вођу, ове земље жању плод.
И земљом свом, кроз коју Стримон тече свет',
том земљом сунцу на западу владам ја.
У својој власти држим земљу перепску
и стране Пинда, близу земље пеонске,
и горе додонске. А власт ми границом
тек морски вали стежу. Ту ја владам свуд.
А овом пољу — самој земљи Апији
већ одвајкада лекар име остави.
Јер Апис дође оданде од Наупакта,
он беше врач и лекар, Аполонов син,
ту земљу очисти од грдне наказе
људогубне, а давна укаља је крв,
из гнева њене груде такав ниче јад —
ту аждајски се кивни накот усели.
Врач нађе устук, змајско легло уништи,
све славно сврши, земљу спасе аргивску,
и зато пук у молитви га спомиње.
О мени кад већ све податке дознаде,
сад и ти род ми откриј свој и друго још!
Ал' прича дугих не воле ми грађани.
ХОРОВОЂА
Чуј укратко и јасно. Ми смо Аргивке,
потомсто дично древне оне јунице.
Потврдићу ти да је све то истина.
ПЕЛАЗГО
Не могу веровати, жене странкиње,
од ове наше да сте крви аргивске.
Та више личите на жене Либијке,
а никако на жене наше домаће.
И Нил би мог'о такав сој одгајити;
отаца семе верно црте кипарске
на девојачке утисну вам образе.
На Индијанке личите ми скитнице
што све на камилама к'о на коњима
дуж етиопске земље, чујем, касају,
да натежете луке, ја бих сматр'о вас
к'о Амазонке, девојке месождерке.
Подробније ми кажи, рад сам то да знам,
порекло своје како водиш одавде.
ХОРОВОЂА
У Ије, кажу људи, беше некад кључ
од храма Херина у земљи аргивској.
ПЕЛАЗГО
Да, беше. Свуда о том разнео се глас.
ХОРОВОЂА
И разнела се реч да Див је обљуби.
ПЕЛАЗГО
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
ХОРОВОЂА
И за ту љубав тајну Хера дознаде.
ПЕЛАЗГО
А какав би свршетак свађи боговској?
ХОРОВОЂА
У јуницу је створи госпа аргивска.
ПЕЛАЗГО
А рогатој зар Див не приђе јуници?
ХОРОВОЂА
У бичјем виду он је, кажу, опасе.
ПЕЛАЗГО
Што рече на то строга љуба Дивова?
ХОРОВОЂА
Чувара све што види стави јуници.
ПЕЛАЗГО
На каква то пастира мислиш свевидна?
ХОРОВОЂА
То син би Земљин, Арг, што Хермо уби га.
ПЕЛАЗГО
Шта друго она бедној спреми јуници?
ХОРОВОЂА
Да штрк је гони, мучи, напаст говеђа.
ПЕЛАЗГО
Крај Инаха називају га обадом.
ХОРОВОЂА
Далеко је из постојбине отера.
ПЕЛАЗГО
Твој извештај се слаже с оним што знам ја.
ХОРОВОЂА
У Каноб, чак у Мемфис она дојури.
ПЕЛАЗГО
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
ХОРОВОЂА
И Див је руком дирну — сина роди с њом.
ПЕЛАЗГО
А богодани ко је синак јуничин?
ХОРОВОЂА
Епаф му с правом име: додир спасе је.
ПЕЛАЗГО
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
ХОРОВОЂА
Кћи Либија, владарка земље велике.
ПЕЛАЗГО
А ко се од ње, кажи, потом роди још?
ХОРОВОЂА
Бел са два сина — отац оца мојега.
ПЕЛАЗГО
А сад ми кажи мудро име очево!
ХОРОВОЂА
Данај — педесет сина има његов брат.
ПЕЛАЗГО
И њега откриј, реци име његово.
ХОРОВОЂА
Египто. Кад си род ми стари сазнао,
поступи к'о да срете чељад аргивску.
ПЕЛАЗГО
Сад видим да сте од старине одавде,
ал' како оставити родитељски дом
усудисте се? Какав јад вас погоди?
ХОРОВОЂА
Пелазга царе — људска различна су зла.
Јад, видиш, никад истим летом не стиже.
Та ко се надао овом бекству ненадном,
у Аргу да ћу стати, древној колевци,
у страху бежећи од мрске удаје?
ПЕЛАЗГО
Божанства ова градска зашто преклињеш
и прибегличке свеже држиш гранчице?
ХОРОВОЂА
Да подмлатку Египтову не робујем.
ПЕЛАЗГО
Да л' мрзиш на њих? Ил' од греха страхујеш?
ХОРОВОЂА
А господаре ко ће љубит' на силу?
ПЕЛАЗГО
Ал' тако власт у људи јача постаје.
ХОРОВОЂА
У невољи се брже отресамо ње.
ПЕЛАЗГО
Па како вама ја да љубав покажем?
ХОРОВОЂА
Не предај нас Египтовим синовима!
ПЕЛАЗГО
Та реч је тешка — ти нови намећеш ми рат.
ХОРОВОЂА
За савезнике своје правда бије бој.
ПЕЛАЗГО
Да, ако испрвице уз вас пристаје.
ХОРОВОЂА
На крми градској поштуј силне венце те!
ПЕЛАЗГО
Са зебњом гледам на тај олтар брста пун.
ХОРОВОЂА
У прибегличког Дива погубан је гнев.
ТУЖАЉКА
ХОР
Прва строфа
Чуј ме сада, Палехтонов сине,
милостиви владару Пелазга!
Прибеглицу поглај! Она бежи
као јуне кад га курјак
стрмим гони хридинама —
из свег' она грла мукне
и пастиру муку јавља.
ПЕЛАЗГО
Намигује ми коло градских богова
што хладује у брстовој хладовини.
Не родио ми приступ гости невољом!
Не букнуо ми ненадан и нежељен
у граду раздор! Град нам тога не треба.
ХОР
Прва антистрофа
Нека Правда, кћи Дива судије,
чисту бежан гледне прибегличку!
А ти, старче, слушај мене младу:
Одај пошту прибеглици!
Из побожних само руку
бози поклон прихватиће.
ПЕЛАЗГО
Не седите крај огњишта у двору мом —
а скрнави л' се опште добро, држава,
нек сав се народ за лек стара заједно!
Не могу да обећам што ил' учиним
док о том свему народ сав не известим.
ХОР
Друга строфа
Али ти си град, и ти си народ,
ти си владар над ким суда нема,
ти олтаром целе земље владаш:
сам управљаш мигом ока свога,
све сам жезлом са свог вршиш трона,
зато пази, у грех не падај ми!
ПЕЛАЗГО
Увалили се у грех моји душмани!
Ал' без штете не могу да вам помогнем,
а тврд бих био молбе те да одбијем.
Ја не знам шта бих, страх ме хвата да ли смем
ил' не смем то да чиним — срећу огледам?
ХОР
Друга антистрофа
Гледај оног што с висине мотри,
заштитника притешњена света,
што свом ближњем с молбом прибегава,
ал' се правда молби не одаје!
Траје срџба заштитника Дива
подстиче је вапај прогоњених.
ПЕЛАЗГО
А зграбе ли те синови Египтови,
к'о род вам најближи по праву домаћем,
ко може да се опре праву њиховом?
По вашем праву мораш ми доказати
да нико од њих нема власти над вама.
ХОР
Трећа строфа
Под власт мушку никад ја не дошла!
Све под небо до звезда бежаћу
од удаје да се гадне спасем.
Узми правду за свог савезника,
нека суди страх пред боговима!
ПЕЛАЗГО
Суд немио. За судију ме не бирај.
Већ пре ти рекох да без речи народне
то не бих прихватио, мада имам власт,
да народ, падне л' у зло, никад не каже:
„Заштићујући странце упропасти град!“
ХОР
Трећа антистрофа
Див је сродник и нама и њима,
ал' по правди свима мери, дели:
казну злима, а успех добрима.
Када равно кантарнице стоје,
што оклеваш да учиниш правду?
ПЕЛАЗГО
Све до дна бриге очи моје морају,
к'о ронац ронит' ради твог спасења,
вртоглавица не сме да ме спопадне,
без јада све то да се најпре за град наш,
а потом за ме самог срећно заврши,
па рад својине препирке да не буде,
нит вас на месту божјем да не издамо
нит бога што све убија да не будим
у дому своме као тешког Злодуха,
што мртву ни у Хаду не да покоја!
Зар мислиш бриге спасовне да не треба?
ХОР
Прва строфа
Постарај се — мни на бога,
па заклони госта свога,
и не издај прибеглицу
штоно бежи издалека
од насиља богу мрског!
Прва антистрофа
Не видео да ме вуку
са седишта свештенога,
о свемоћни господару!
Сад упознај дрскост мушку
и чувај се гнева божјег!
Друга строфа
Не поднеси то да видиш
мимо правду како воде
прибеглицу од кипова,
као коња, за повеску,
за шарено где ме рухо грабе!
Друга антистрофа
Твоју децу, твоју кућу,
ма како то урадио,
веруј, иста чека плата
у једнако тешкој борби.
Узми на ум: Див праведно влада!
(ДРУГИ ЧИН)
ПЕЛАЗГО
Већ давно узех. Вал ме нагна овамо:
у жесток бој ил' с овим ил' с онима
упустити се морам; спремљен чека брод,
лађени већ довукоше га витлови.
Без јада из те нужде нема изласка.
Кад благо из кућа ти грабе душмани,
а у свој чамац спртиш бреме невоље,
Див, чувар блага, друго благо даће ти.
Кад језик у невреме стрелу одапне,
реч оздравиће рану речју задану,
а љуто боли кад ко рани у срце.
Ал' једне крви да се крв не пролива,
за устук јаду треба да се закољу
и пале многе жртве многим бозима.
Том препирању хоћу да се уклоним,
и волим зло да минем но да искусим.
Ал' преко наде све да срећно испадне!
ХОРОВОЂА
Сад чуј свршетак дугој смерној беседи!
ПЕЛАЗГО
Већ слушах, кажи и то; нећу пречути.
ХОРОВОЂА
Гле, пас и врвце — њима рухо притежем.
ПЕЛАЗГО
То женским хаљинама лепо пристаје.
ХОРОВОЂА
То служи, знај ми, и к'о лепо оруђе.
ПЕЛАЗГО
Искажи јасно? Реч ми ту протумачи!
ХОРОВОЂА
Уколико нам не обречеш свечано.
ПЕЛАЗГО
Ти појасеви какво су ти оруђе?
ХОРОВОЂА
Те ликове да новим даром украсим.
ПЕЛАЗГО
Те речи не разумем! Реци јасније!
ХОРОВОЂА
О божје одмах вешаћу се кипове.
ПЕЛАЗГО
Та реч к'о стрела погоди ме у срце.
ХОРОВОЂА
Да л' схвати? Сад ти рекох разговетније.
ПЕЛАЗГО
Одасвуд љуте сколиле ме невоље,
к'о река силан јад се на ме обара:
увалих се у море беде бездане,
где нигде пута, нигде луке нема злу.
Јер ако вама жељу ту не испуним,
ти изабра грозоту, недокучљив грех.
А станем ли пред градски зид и примим бој
са својтом твојом — породом Египтовим,
зар неће горак ту губитак настати
кад мушка крв рад жене земљу омасти?
Ал' страх ме: прибеглички гневиће се Див,
та људско срце зебе пред њим највише.
(Данају.)
А ти ми, стари оче девојака тих,
те гране своје одмах узми у руке,
и на друге олтаре наших богова
поразмести, да знаке вашег доласка
сви виде грађани и на ме кривицу
не оборе! Та народ радо куди власт.
Кад види, можда ће се смиловати ко,
и напасничка дрскост омрзнуће му,
а вама народ биће милостивији.
За слабијега сваком срце приања.
ДАНАЈ
Дубоко знамо срећу поштовати ту
што нађосмо у теби часну заштиту.
Водиче дај нам — пратиоце домаће,
олтаре ваших богова да нађемо
и храмове и градска места свештена,
да без брига и мирно градом прођемо;
та наша ношња није слична домаћој.
Та Инах и Нил једнак род не родише.
И пази да ми нада у страх не пређе!
Већ неко друга у незнању погуби.
ПЕЛАЗГО
(пратиоцима)
Сад у град, људи! Добро странац рече тај.
Покажите му жртвенике, божји стан,
и сретнете ли кога, брбљат' немојте
док божјем огњишту бродара водите!
(Данај отиде с пратиоцима у град.)
ЧЕТВРТА ПОЈАВА
Пелазго, Хор
ХОРОВОЂА
Ти њему рече, и он оде без бриге:
А шта ћу ја? И где је мени заштита?
ПЕЛАЗГО
Ти спусти гранчице, знак твоје невоље!
ХОРОВОЂА
И остављам их, твојој речи покорна.
ПЕЛАЗГО
У ону равну крени сада дубраву!
ХОРОВОЂА
Зар она да ме штити куда свако сме?
ПЕЛАЗГО
Та крилатим не предајем те зверима!
ХОРОВОЂА
Ал' звери горој од аждаје несите.
ПЕЛАЗГО
На благу реч ми благу реч одговарај!
ХОРОВОЂА
Та није чудо — страх ми срце притисн'о.
ПЕЛАЗГО
Ал' страх у жена увек меру прелази.
ХОРОВОЂА
И речима и делом обрадуј ме ти!
ПЕЛАЗГО
Без оца нећеш дуго сама бити ту.
Ја идем веће да сазовем овдашње,
и за вас придобијем вољу народну
и оцу твом ћу рећи шта да говори.
Ту остај, дакле, домаћим се обраћај
божанствима да молитву ти услише!
Ја одлазим да израдим што желите.
А Пита ме и добра Срећа пратила!
(Отиде са својим пратиоцима.)
ПЕТА ПОЈАВА
Хор
ПРВА СТАЈАЋА ПЕСМА
ХОР
Прва строфа
Царе цара, срећо над срећама,
од свих сила сило најсилнија,
благодатни боже Диве,
чуј наш вапај и помози,
мрзи, гони дрскост људску!
У црвене сруши вале
клету лађу чете црне!
Прва антистрофа
На сроднице погледај девојке,
на родбину осврни се стару
од прамајке теби драге!
Древну милост и сад чини!
Знадеш кад се Ија таче:
крв смо божја, дичимо се;
ту је наша праколевка.
Друга строфа
На трагове наишли смо старе,
и на цветну материну пашу,
гдено стока на рудини пасе,
где је Ију некад обад клао,
а бежала она без памети;
кроз народе она многе прође,
и секући путем бурне вале
допре брегу што насупрот лежи.
То јој судба наменила.
Друга антистрофа
И Азијом она тумараше,
по Фригији оној стадовитој,
Теутрантову потом стиже граду
у Мизију, и на поља лидска;
преко брда прође Киликијом,
Памфилијом, непресушне пређе
реке, потом земљи стиже благом
обилатој, у крај Афродитин
што пшеницом рађа многом.
Трећа строфа
У дубраву дође свехраниљу,
гонио је говедар крилати,
стигне пољу што га снези топе,
а њим тече Тифонова снага,
нилска вода, чумом недирнута:
до беснила доведена
боловима и срамотом,
љутим гнана убодима,
од срдите бежи Хере.
Трећа антистрофа
А у људи што живљаху онде
од стра бледа уздрхта се срце
пред призором оним чудовишним:
лик наказан спазе, на по људски,
пола јуне, а пола девојку —
томе чуду зачуде се.
Ко се тада сажалио,
утешио обадом гоњену
луталицу — Ију јадну?
Четврта строфа
Века владар бесконачног,
силни Диве, спасе деву;
он безболном снагом благом
и божанским дахом својим
умири је, и њој тужној
болног стида груну сузе.
Ваистину дивна сина
она роди — залог божји.
Четврта антистрофа
Довек срећа уза њ била,
сва му земља свугда кличе:
„Тај подмладак житодавни
ваистину син је Дивов!“
Ко ли Херу заустави,
тајни напад њеног гнева?
Див то сврши. Род наш с правом
родом зваћеш Епафовим.
Пета строфа
Коме богу с већим да се правом
мудро сада за помоћ помолим?
Сам он то је, цар, господар, отац,
Диве силни, древни прародитељ,
бујан извор сваког благослова.
Пета антистрофа
Ни под чијом он ти није влашћу,
јачег над њим нема владаоца,
ником горе очију не диже.
Реч његову брзо дело прати,
што зажели одмах се испуни.
(Данај се с пратњом враћа из града.)
ДРУГА ЕПИСОДИЈА
[уреди]
(ТРЕЋИ ЧИН)
ПРВА ПОЈАВА
Данај, Хор
ДАНАЈ
Не страхујте ми, децо! Народ аргивски
све наше жеље реши да нам испуни.
ХОРОВОЂА
Здрав био, старче! Вест ми носиш најдражу.
Извести каква најзад паде одлука,
и како народ руком доби победу.
ДАНАЈ
Аргивци не премишљаху се нимало —
те мени срце подмлади се старачко.
Сав народ листом диже своје деснице,
у етар одјекну кад ово прихвати:
„У овој земљи живећете слободни,
у безбедности пуној, неповредљиви,
ни домаћи ни страни људи не смеју
да воде вас, а силом ко се послужи,
к'о бешчасника народ сваког прогнаће
од грађана ко не дође вам у помоћ.“
Пелазга вођ их на тај склони закључак
и подсети на заштитника Дива гнев
да град га на се не навуче никада!
За државу ће, каже, двострук бити грех
кад изда госта, и још крвна сродника,
и тим у неизмеран ували се јад.
Кад чу то народ аргивски, без позива
он дигне руку тражећ' да се прими све.
Ток мудрих речи саслуша и послуша
Пелазга народ, а Див срећно заврши.
ХОРОВОЂА
Захвалимо сада аргивском пуку,
за пажњу му молитвом вратимо топлом!
А гостински Див нек молитве чује
из гостинских уста и бригу поведе
да до краја све нам се испуне жеље!
ДРУГА ПОЈАВА
Хор
ДРУГА СТАЈАЋА ПЕСМА
ХОР
Прва строфа
Силног Дива, децо, бози,
ако икад, а ви сада
молитву ми за род чујте!
Никад град нам пелазгиски
огњем живим не изгор'о,
никад њиме ратна хука —
Ареј бесни не беснео,
што на њиви необичној
само људска жање тела.
Град се нама смиловао,
и милостив за нас глас'о
божје пази штићенице,
бедно стадо девојачко.
Прва антистрофа
Не гласаше за мушкарце,
не презреше на олтару
девојачко преклињање.
Дива пазе осветника
што намести тврде страже;
борба с њим је врло тешка,
тешко му је одолети
кад се коме на кров спусти,
свом тежином притискује.
Свете божје штићенице,
крв сродничку пазе своју,
богу зато угодиће
на пречистим олтарима.
Друга строфа
Зато с уста кроз гранчице
нек молитве усрднице
бозима се вију, лете!
Никад чума варош ову
не морила, нит празнила!
Крвца с ране грађанима
никад груду не носила!
Цвет младости не трг'о се!
Никад Ареј људомора,
Афродитин друг на одру,
младу грану не секао!
Друга антистрофа
И свештеним нека пламом
пуни горе жртвеници
под старачком негом брижном!
Цветала им граду срећа,
поштовали силног Дива,
гостољубног, штоно право
по закону штити, старом!
Земљи навек други верни
рађали се заштитници!
А ловница Артемида
трудне жене помагала!
Трећа строфа
Никад испом људомора
на град овај не напао
нит ископом затир'о га!
Не гнао му игру, свирку,
не био му извор суза,
нит му у дом плач носио!
Рој немили болештина
никад на град не седао!
Сав подмладак пазио му
бог Аполон Вукомора!
Трећа антистрофа
А на време њима земља
плод сазрео доносила!
Тако Диве увек дав'о!
И свуда се на пашама
множила им стада силна!
Уживали све благодати!
А певачи крај олтара
благе песме извијали!
И гласови свиркољубни
с девичанских текли уста!
Четврта строфа
Домаћим частима пук чинио пошту,
власт народна старала се за град,
општим добром управљала мудро!
Странцу право признавала
пре но бесна букне битка
и кројила правду без ратова!
Четврта антистрофа
Домаћим бозима пук се свагда клањ'о,
олтаре им ловором китио
и к'о преци палио им жртве!
Поштовао родитеље —
треће то је наређење
што га света забележи Правда.
ТРЕЋА ЕПИСОДИЈА
[уреди]
(ЧЕТВРТИ ЧИН)
ПРВА ПОЈАВА
Данај, Хор
ДАНАЈ
Ја хвалим, децо, ваше мудре молитве.
Ал' немојте задрхтати кад чујете
од оца нову, неочекивану реч!
С висине ове, с прибежишта, видим брод,
та знак му разговетан! Не вара ме вид.
Лађено видим рухо — једра, застирке,
и прова буљи напред, на свој гледа пут,
и слепо слуша шта јој крмар говори
на крми, али нама добро не мисли.
Сад видим и морнаре, тамни удови
из белих, јасно видим, вире кошуља.
И друге бродове и момчад видим сву —
све лепо; главни брод већ једра спустио
и брегу граби уз весала силан хук.
Ал' трезвено и мирно на то гледајте
и ове не заборављајте богове!
По браниоце одох ја, по заштиту;
та гланик можда стиже или посланик;
и хтеће да вас к'о плен води одавде.
Ал' то се неће збити. Да сте без бриге!
Ал' опет боље, ако помоћ задоцни,
не сметнут с ума ову јаку заштиту.
Не страхуј! Иде време, освануће дан,
и грешник платиће за хулу на бога.
ТУЖАЉКА
Прва строфа
ХОРОВОЂА ПРВЕ ПОЛОВИНЕ ХОРА
Ја зебем, оче! Бродови брзокрили
већ прилазе! За тренут само биће ту.
ПРВА ПОЛОВИНА ХОРА
Страх ужасан обузима ме заиста,
и не знам да ли ће ме и брз спас'ти бег.
Од страха, оче, погибох!
ДАНАЈ
Ал' чврста, децо, аргивска је одлука.
Не страхујте! Знам јасно, за вас биће бој.
Прва антистрофа
ХОРОВОЂА ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ ХОРА
Египтов род плаховит је, необуздан,
у боју несит! Знану спомињем ти ствар.
ДРУГА ПОЛОВИНА ХОРА
На мрким бродовима, чврсто сложеним,
са црном војском граду већ допловише,
а бесан јед их доведе.
ДАНАЈ
И овде многе мрке борце наћи ће,
опалило им сунце руке на вежби.
Друга строфа
ХОРОВОЂА ПРВЕ ПОЛОВИНЕ ХОРА
Не остављај ме, оче, саму! Молим те.
Та жена сама — слаба, нема смелости.
ПРВА ПОЛОВИНА ХОРА
А они кварни су, подмукли
и срца лакома, к'о гаврани —
олтара неће поштовати.
ДАНАЈ
То, децо, за нас биће корист обилна
кад они бозима и вама омрзну.
Друга антистрофа
ХОРОВОЂА ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ ХОРА
Ал' неће препасти се оног трозупца
ни божје моћи, нит се, оче, проћи нас!
ДРУГА ПОЛОВИНА ХОРА
А срца безбожна и охоли
и бесни, пожудни к'о дрски пси,
богова неће поштовати.
ДАНАЈ
Ал' говоре: од паса јачи курјаци,
а библов плод победит' неће пшеницу.
ХОРОВОЂА
К'о беса гадних, свирепих грдосија,
и њине снаге треба да се чувамо.
ДАНАЈ
Ал' неће брзо стићи војска поморска
ни пристат', а ни вођи лађа не могу
да ужад одмах баце и брод привежу,
да сидро спусте, да се лађе одморе,
тим пре што земљи безлучној допловише,
а сунце већ се смирује, и хита ноћ.
У ноћи и вешт крмар пада у бригу.
И војска зато неће лако на суво
изићи, све док лађе зебња не мине.
А ти у страху богова не остављај!
Ја одох помоћ тражит'. Услишиће град
гласника старца, млада срцем, језиком.
(Отиде.)
ДРУГА ПОЈАВА
Хор
ТРЕЋА СТАЈАЋА ПЕСМА
ХОР
Прва строфа
Земљо хумовита, с правом поштована,
шта ће бити с нама? Где да склонимо се
у апијској земљи? У ком тамном углу?
Црним димом да постанем,
у облаке да се винем,
у прашину да се створим,
па без крила да полетим
и ни у шта да се распем!
Прва антистрофа
Не можемо више од јада се спасти.
Од стра крв ми тамни, тресе ми се срце.
Отац виде лађе — гинем од ужаса!
Волела бих да с ужета,
кобне замке, смрт ме снађе,
пре но клета мушка рука
дотакне се тела мога!
Пре да Хад нас мртве грли!
Друга строфа
У етру где ћу престо себи наћи,
уз кога влажан облак бива снег,
или стрмен усамљену
у облаке што се дигла,
постојбину јастребова?
Та хридина биће сведок
скоку моме дубокоме,
пре но брак ме преко воље
за те мрске веже људе.
Друга антистрофа
А могу потом плен да будем псима
и храна грабљивици домаћој.
Само смрт нас може спас'ти
од свег јада и лелека.
Нек ми кобан сване данак
пре удаје, пре ложнице!
Има л' јоште каква пута
ова свадба да ме мине?
Трећа строфа
Кличи, вичи до небеса,
пој молитву боговима!
Нека би се испунила!
Осврни се, оче, на бој!
Дрску силу немој гледат'
оком својим правдољубним!
Своју поштуј прибеглицу,
земљодршче, силни Диве!
Трећа антистрофа
Гле, синови Египтови
злобом кипе осионом,
дивљом журбом трче за мном,
у махнитом жуде бесу
силимице да ме зграбе!
У тебе је кантар, мери!
Без твог суда шта се може
смртном створу догодити?
(Чује се граја Египћана који бацају сидро. Прибеглице примете њихова гласника и беже жртвенику.)
ЧЕТВРТА ЕПИСОДИЈА
[уреди]
(ПЕТИ ЧИН)
ПРВА ПОЈАВА
Хор
ПРВА ДЕВОЈКА
Ох, ох, ох! Ах, ах, ах!
Гле лопова, с брода већ на суву!
ДРУГА ДЕВОЈКА
Нестало те, разбојниче! Леле!
ТРЕЋА ДЕВОЈКА
Нови стижу!
ЧЕТВРТА ДЕВОЈКА
Авај, мени, авај!
Двапут јаче вичем, вапијем.
ПЕТА ДЕВОЈКА
Већ почетак видим јаду моме —
видим силу! Авај, авај!
ШЕСТА ДЕВОЈКА
Бежи брзо, спасавај се!
СЕДМА ДЕВОЈКА
Од пркоса надули се,
несносни су мору, копну!
ОСМА ДЕВОЈКА
Владаоче, помози нам!
(Од обале бане египатски гласник, праћен робовима.)
ДРУГА ПОЈАВА
Хор, Гласник
ГЛАСНИК
Хајде! Хајде! На брод! На брод!
Колико те ноге носе!
Не пођеш ли, не пођеш ли,
чупаћу ти косе,
проливаћу крвцу,
скидаћу ти главу!
На брод, на брод, несрећнице!
ТУЖАЉКА
ХОР
Прва строфа
Само да си морем
у валима славним
с господаром дрским
са збијеним проп'о бродом!
ГЛАСНИК
Ишибај их, крв им проли,
па их гони на обалу!
ХОР
Утулите, велим, бес пожудан,
устегните своје насилништво!
ГЛАСНИК
Ух! Ух!
Тај жртвеник пусти! На брод хајде!
Одвешћу те жртвенику правом!
ХОР
Прва антистрофа
Не видела никад
волопашу, воду,
која смртном створу
даје живот, крв и снагу!
ГЛАСНИК
Ти ћеш одмах на брод, на брод,
хтела то ил' не хтела!
ХОР
Ја одадвде лозу вучем своју —
мене брани овај олтар, старче!
ГЛАСНИК
Преко срца
мораш поћи од тог олтара
не желиш ли љут јад јадовати.
ХОР
Друга строфа
Авај, авај!
Да су негде морски вали
у бури те прогутали!
На пешчану да те греду,
на гроб онде Сарпедонов
олујина избацила!
ГЛАСНИК
Торочи, кличи, вичи, зови богове,
од египатског брода нећеш побећи,
ма јаче викала и горче вапила!
ХОР
Друга антистрофа
Леле, леле!
Ти једини понижења
с египћанске лајеш стране,
надимаш се пун пркоса!
Нек Нил моћни, силни сломи
твоју дрскост напасничку!
ГЛАСНИК
Сад одмах на брод с оба краја завинут!
Што брже! Не сме ниједна да оклева!
Та руке неће курјука вам штедети!
ХОР
Трећа строфа
Авај, оче,
кип зар божји мени пропаст?
Одвлачи ме безобзирно!
Као паук прикрада се!
К'о сан црн је, к'о сан црн је!
Авај мени!
Мати Земљо, мати Земљо!
Овај ужас гони од нас
Земљин сине, оче Диве!
ГЛАСНИК
Не страхујем од ових овде богова.
Не хранише ме нит ми старост дадоше.
ХОР
Трећа антистрофа
У близини
двонога ме прежи змија,
и к'о гуја гмиже љута
и сва бесном гори жудњом
да ме пецне и уграби!
Авај, мени!
Мати Земљо, мати Земљо!
Овај од нас гони ужас
Земљин сине, оче Диве!
ГЛАСНИК
Не послуша л' ме која, на брод не пође,
раздераћу јој хаљину без милости.
(Спопадне једну девојку.)
ХОР
Четврта строфа
Прваци градски, одводе ме одавде!
ГЛАСНИК
Ја видим, морам да вучем за косу,
кад с вољом не слушате моју заповест!
ХОР
Четврта антистрофа
Пострадах! Преко наде гинем, главару!
ГЛАСНИК
Главари многи стижу, пород Египтов,
ал' мируј само, неће бити безвлашћа!
(Долази Пелазго са пратњом и народом.)
ТРЕЋА ПОЈАВА
Пелазго, Гласник, Хор
ПЕЛАЗГО
Хеј, шта то радиш? Какав бес те залуди
да ружиш Пелазге и земљу њихову?
У бабљи град зар мислиш да си стигао?
Ти — странац дрско вређаш народ хеленски!
Ти много згреши, ништа мудро не сврши!
ГЛАСНИК
Где правду погазих, где згреших овде ја?
ПЕЛАЗГО
Пре свега не знаш да си овде човек стран.
ГЛАСНИК
А како то? Ја тражим изгубљену ствар.
ПЕЛАЗГО
А кога домаћег о томе извести?
ГЛАСНИК
Најбољег заштитника — Херма уходу!
ПЕЛАЗГО
Ти бога рече, ал' му част не одајеш.
ГЛАСНИК
Божанствима на Нилу пошту одајем.
ПЕЛАЗГО
А ови нису ништа, како чух те ја.
ГЛАСНИК
Па јесу — ако ових не отме ми ко.
ПЕЛАЗГО
Зајаукаћеш брзо, заденеш ли њих!
ГЛАСНИК
Разумех — реч ти није гостољубљива.
ПЕЛАЗГО
Светокрадицу никад нећу гостити.
ГЛАСНИК
Изнећу то Египтовим синовима.
ПЕЛАЗГО
Да о том бригу водим није пос'о мој.
ГЛАСНИК
Да боље знадеш, рећи ћу ти јасније —
и приличи гласнику јасан извештај
о свему. — Шта да кажем? Ко то стиже сад
и уграби му буљук мома рођака?
То неће Ареј судит' пред сведоцима,
и сребро неће моћи такву препирку
да расправи, но пре ће многи страдати,
и многи; многи живот биће угашен!
ПЕЛАЗГО
А шта ти име треба? Знаћеш ускоро
ти сам и други сви што с тобом стигоше!
Одвешћеш ове само с вољом њиховом,
реч твоја блага ако их наговори.
Овако народ једним гласом одлучи:
да никад неће оставити насиљу
тај буљук мома. Чврсто клин је ударен
кроз цео закључак, и сталан остаће!
То није писмом урезано у плочу,
нит папирови чувају то листови,
но јасну реч из уста чујеш слободних.
Што брже торњај ми се испред очију!
ГЛАСНИК
Тим сада, знај то, себи рат одабираш,
а победа ће припасти мушкарцима!
ПЕЛАЗГО
Мушкарцима и овај обилује крај,
ал' не пију ти лоша вина јечмена!
(Гласник оде, а Пелазго се обраћа хору.)
А ви се с пратиљама драгим заједно
охрабрите и тврдом граду крените
високи што га затварају зидови.
И многе градске наћи ћете домове,
а и сам градих куће руком подашном.
У лепој кући с многим другим можете
становати, ал' ако више волите,
и саме за се можете пребивати.
Од свега што је најбоље и најдраже
то, просто вам је, бирајте! Сав град и ја
чувари смо вам према нашој одлуци!
Зар јаче од нас браниоце чекате?
ХОРОВОЂА
За добро нек свака те прати срећа,
божански Пелазго!
Ал' амо нам љубазно Данаја оца
пошаљи, јунака, штоно се стара
за ћерке и на њих једнако мисли!
Он најпре ће знати где ћемо станак
одабрат' и где ће нас примити радо.
А свако је спреман странца да куди.
Ал' све да се срећно и честито сврши!
(Пелазго оде с пратњом.)
Са честитим гласом, без гнева и руга
од домаћег света пођимо у град!
У поворку стан'те, дворкиње драге,
за службу и дворбу како вас некад
одредио Данај свакојој од нас!
(Долази Данај.)
ЧЕТВРТА ПОЈАВА
Данај, Хор
ДАНАЈ
Аргивце, децо, молитвама славите
и жртве им приносите к'о бозима
на Олимпу, јер спасоше вас доиста.
Од мене гневни за све дела дознаше
синовци што их драгом роду створише.
А мени ове копљанике дадоше
к'о пратњу, милошту да имам почасну,
да изненада, из потаје не паднем
од копља, вечан терет земљи њиховој.
Кад такву добих почаст, ви им чините
још већу пошту него мени самоме.
И многим другим поукама очевим
припишите и ову себи у срце:
ћуд непознату тек ће време открити.
Свак' придошлице дотиче се језиком,
и лако уста облате га погана.
А вама кажем: у стид ме не гоните —
на цветну младост вашу мушки гледа свет!
Плод леп и сочан није лако чувати;
и бог и човек хлепе за њим — зашто не? —
и све што лети ил' по земљи гамиже.
Кад воће треба брати, каже Кипранка,
зелено она не да брати Еросу.
На девојачке бујне, красне облике
свој поглед очаран к'о стрелу запиње
свак' пролазник понсен, чежњом савладан.
Не допало нам ради чега толик' труд
и силно море брод нам орућ превали!
Срамоте себи, злотворима радости
не чинимо! И два су стана спремљена:
Пелазго даје један, други даје град
без накнаде — већ то је срећа велика!
На уму имај ове речи очеве —
чистоту цени више него живот сам.
ХОРОВОЂА
Све друго да нам даду бози олимпски,
а за мој бујни цвет се, оче, не плаши!
Јер ако бози нешто ново не смисле,
са старе стазе неће ми дух скренути!
ИЗЛАЗНА ПЕСМА
ХОР
Прва строфа
А сад крен'те, блажене богове
и владаре и градске чуваре
прослављајте штоно већ одавно
пребивају око Ерасина!
Прихватите песму, драге моје
пратилице! Град Пелазга сада
похваљујте, а немојмо више
песмом нилске уздизати вале!
Прва антистрофа
А певајмо реке штоно мирним
теку током, натапају земљу
и капљама бистрим, благодатним
хране груду ову, поља њена.
И пресвета нек нас Артемида
милостиво чува, а Китерка
у свој јарам да не нагне силом!
Душманима такву муку желим!
ДВОРКИЊЕ
Друга строфа
И Кипранке драгом сетимо се песмом!
С Хером она влада, стоји близу Дива.
И богињу превртљиву
због плетака поштујемо светих,
с мајком драгом иде Чежња
и још Пита чаробница,
њој се ништа не одбија.
Афродити друга је и Хармонија,
што шапатом срца спаја.
Друга антистрофа
Стрепим, дршћем — навалиће јади љути
у бој крвав улетеће избеглице!
Та зашто су морем они
у потрагу ударили брзу?
Суд Усудов збиће ти се!
Јака воља бога Дива
не може се прекршити!
Већ су многе удале се моме,
и вама се тако збило!
Трећа строфа
ХОР
Од удаје Див ме спас'о —
од синова Египтових!
ДВОРКИЊЕ
То би било понајбоље,
али Див се не савија!
ХОР
Шта ће бити ти то не знаш.
Трећа антистрофа
ДВОРКИЊЕ
Дивов наум зар да схватим
да у бездан поглед бацим?
ХОР
Реч паметну проговори!
Шта ми сада саветујеш?
ДВОРКИЊЕ
Божје тајне не претражуј!
Четврта строфа
ХОР И ДВОРКИЊЕ
(Сврстали се у поворку и полазе у град.)
Див нас господ избавио
од удаје са недрагим!
Тако Ију ослободи
од невоље, муке тешке —
нежном руком додирну је,
благом снагом умири је.
Четврта антистрофа
И женама дао снагу!
Озаре л' ме зраци среће
двострук јад ми лак ће бити!
Правда правди одаје се —
молбе моје бог већ слуша
и спасење донеће ми.
КРАЈ