Теби само

←Ал’

Теби само  (1848)  Писац: Љубомир Ненадовић

Лист→

Ново лето нови дан времена,
Све је ново али чуства стара
Сећају се једнога имена,
Сећају се небескога жapa.
Теби само, сунце мојих дана
Песму певам и имену твоме,
Теби само, славом увенчана,
Отворена двер је к срцу моме,
Ти си само једина на свету
Што се песми свагда узбуђујеш,
Ти ме само и новоме лету
На певање ново побуђујеш.
Теби само ја певам и пишем,
Рај на земљи ти си мојој души.
Теби живим, за те само дишем,
Спомен на те све спомене гуши.
Најслађе бих ја онда живио
Кад би знао да ћу умрет за те;
И смрт саму ја бих загрлио,
И умр’о би све мислећи на те.
Ти си лепша од целога света,
Из тебе ми само сунце сија;
Цветаш лепше од самога цвета,
Име ти је поносно — Србија

Париз 1848

Извор

• Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића, Београд, 1912, Књига прва, 3. издање. стр. 64.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Ненадовић, умро 1895, пре 131 година.