Пређи на садржај

Сонет (Шекспир) 20

Преузимање

Извор: Викизворник

Женско лице што га руком слика нарав

Имаш, господару - госпо страсти моје;

Женско њежно срце, али није варав

Тијек му како жене химбено га кроје;

Живље око, с' мање химбе се пренавља,

Позлаћујућ предмет на који се сави;

Мушка пут, док пути доједном управља,

Краде мушке очи, женске душе трави.

И прво те нарав на жену изатка

Док, творећи тебе, сва не помахнита,

Па ми те због једног ускрати додатка,

Додајућ ти нешто што је мени ништа.

Али кад те напе за женски ужитак -

Мени љубав, њима љубавни пробитак.

Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Сонет_(Шекспир)_20&oldid=138764”