Светосавски национализам

Светосавски национализам  (1944)  Писац: Велибор Јонић

    Православље само собом значи подвижништво; а подвиг, као такав, састоји се у томе да човек живи и дела по истинама у које верује. Зато је православна црква давала пре свеце и мученике, неголи догматичаре и проповеднике. Живо, делотворно Хришћанство је његов циљ, лишено фарисејског лицемерja.
    Отуда се снага православља одувек састојала више у духу неголи у организацији. Богоугодан живот постаје сврха, јер се само тиме може заслужити да се милост Светога Духа — који по православљу извире само из Оца — излије на човека, који је синоним грешника. Без те милости, човек је осуђен на лутање, страдање и патњу.
    Само смиреним ставом пред Оцем и покорношћу Његовим законима може човек да ce спасе својe грешности, док свака надменост и човечанско самопоуздање воде право у обест и грех. Насупрот прометејској побуни против богова православље учи смерности и смирености.
    Отуда Св. Сава, осећајући све опасности које прете српском народу од другојачијег животног става, оснива, уз тешке борбе и напоре, независну српску православну цркву, обезбеђујући на тај начин своме народу духовну самосталност, која је одувек била и остала предуслов политичке независности. Овим делом Св. Саве су се код Срба вера и народност потпуно поклопиле, и, што је jош важније, тиме је српски национализам добио непролазну, духовну основу.
    Благодарећи тој и таквој основи српски народ се, упркос спољних удараца и упркос властитих погрешака, ипак одржао. Његова вера давала му је снагу да у данима несреће не криви другога, већ да у првом реду испитује властиту кривицу. Зато је српски народ из сваке несреће излазио подмлађен и препорођен.
    Духовни лик Св. Саве са његовим подвижништвом лебдео је увек српском народу пред очима у тренуцима искушења. Он је бодрио и учио српскога човека да је нација важнија од појединаца, и да појединац треба да живи и мре за народну целину. Отуда се и борба српског народа одувек водила у знаку: 3a крст часни и слободу златну.

Извор

Српски народ, 22. јануар 1944. Број 4. Година четврта. Стр. 1.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Велибор Јонић, умро 1946, пре 80 година.