Сат/V
Тик-так, тик-так!
Ако размислите о томе, шта сада значите у бескрајном кретању сата — бићете убијени сазнањем ваше ништавности. Нека вас баш вређа то сазнање. Нека баш оно пробуди у вама понос, нека баш осетите непријатељство к животу, који вас понижава и нека му ви објавите рат. У име чега? Кад је природа лишила човека способности да иде на четири ноге, она му је дала у виду — палице идеал. И од то доба он несвесно, инстиктивно тежи ка бољем — све више. Учините ову тежњу свесном, учите људе да разумеју, да је само у свесној тежњи права срећа. Не тужите се ни на немоћ, ни на шта се не тужите. Једино што вам може ваша тужба донети — то је сажаљење, милостиња нишчих духом. Сви су људи подједнако несрећни, али је више од свих несрећан онај, који се кити својом несрећом. Ти пак људи више од свих жуде за пажњом к себи а достојни су је мање од свију. Тежња напред — то је циљ живота. Нека сав живот буде тежња и тада ће у њему бити дивних часова.
Извор
[уреди]Дело, новембар 1905. Књига 37. Свеска 3. Стр. 216.