Крај морске луке дуб зелени,
Златан је ланац на дубу том.
Дан и ноћ мачак ту учени
Шета по ланцу сплетеном.
У десно — песму он изводи,
У лево — бајку наводи.
Тамо су чуда, тамʼ дух броди,
Русалка седи на грани;
Ту, на брвини потајној,
Траг видиш звери незнаној;
Дом на кокошињим ногама,
Без врата и без окана.
Ту привиђења шума крије,
У зору талас пљуска, бије,
По обалама пешчаним;
И триест витезова красних
Из воде редом иду јасних,
А с њима морски деда им.
Тамо краљевић, мимоходом,
Оплени цара силеног,
Тамо у облак, пред народом,
Преко мора и свемира,
Вештац носи богатира.
У ропству, ту, царевна тужи,
А мрки вук јој верно служи;
Ту ступа са Баба-Јагом
Иде и брбља са собом;
Цар Коштан ту се на злату нише,
Ту руски дух — Русијом дише.
Тамо сам био и мед пио,
Крај мора видех дуб зелени,
А под њим мачак учени,
Своје ми бајке зборио!
Једне се сећам, и бајку ту,
Предајем данас народу…
Извор
Дело, 1. април 1904. Тридесет прва књига. Стр. 341–342.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 100 година.
