Пјанац и крчмар

Некакав винолок један дан добро дома ручао, а није имао ни једне паре чим би вина купио, а знао је да ra нико увересијати не ће, — те стане мислити како би и кога би преварио. Па пође код једног крчмара и рече му: дај наточи ми три оке вина, и ако све три из једног душка не попијем, да ти их платим — ако Бог да — о првом светоме Живку, или да ми пљунеш у брке. Крчмар лаком, а промисли да није могуће да све испије у један душак, источи три оке па налије у једну тикву врло уске рупе, а. без одушке, па му даде, говорећи: на валај! ако све оциједиш, а не одмакнеш тикве — просто ти. Пјанац пригрли тикву и придржи к устима доклен се добро напио, пa рече крчмару: е, сад бирај од oнo двоје што ти драго. Крчмар му не хће пљунути у брке, а светога Живка и данас чека.