Полумесецу

Полумесецу  (1862)  Писац: Драга Димитријевић Дејановић

Полумесец већем бледи,
Па му дршће блеђан лик,
На Србина кивно гледи,
Што јуначки диже клик.

Њему срце живо пуца,
Што му Србин није роб,
Дршће, што у Срба куца
Срце смело — њему гроб.

У планини и у лугу
Оштри Србин љуте ноже,
Заклиње се верну другу,
Да још Турке сећи може.

У гори се хајдук спрема,
Да помогне своме роду:
Када Турчин санан дрема,
Негубимо, браћо, згоду!

Тако хајдук браћи збори,
А на месец пружа прст:
Доле шњиме! жеља гори,
Да већ ступи часни крст.

Доста с’ владо, блед месече,
И гњечио српски род!
Сад у раје мачи звече,
А освета скори ход.

За Србина што намену,
То се теби даде сад,
За вратом ти ђорда севну —
Казуј, Туре, куд ћеш сад?

Тужној раји скидај јарам,
Време дошло, мораш мрети —
ʼВако Србин враћа зајам,
Када браћу своју свети!

Извор

Даница, 10. мај 1862. Број 13. Година III, стр. 210–211.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драга Димитријевић Дејановић, умро 1871, пре 155 година.