Певање и мишљење/IV

IV

◄ III

IV

►

    Говорећи о нашој лепој књижевности, ја сам готово искључиво говорио о оним предметима што су печатани у нашим листовима. Може ми се пребаците пристрасност што не споменух нигде и ваљане ствари што се у њима налазе. На то одговарам ово: моја цељ није да разматрам поједине предмете наше да литературе, већ да определим њен општи правац. Наће се у нашим листовима и по која ваљана песма Јовановића, Јакшића и других поета (сатира Јовановића заузела би почасно место у ма чијој књижевности и који честити превод Дикенса, В. Ига, Гогоља и др., али ти су дошли савршено случајно и њих је так мало да они савршено ишчезавају у маси других писаца противног правца. Како се код нас мало гледа на правац литературни најочигледнији је доказ се у „Матици” за ову годину печатала упоредо са кра тиком Каравелова приповетка Десет милиона долара, која је противна свим миелима Каравеловљеве критике.
    У нашој се књижевности одизаше више пута жба на нашу публику што је немарљива спрам к жевности. „Вила” и „Матица” у последње време ношаху доста ваљаних озбиљних ствари за које би сваки патриот желео да се што више читају у нашем народу. Али да се распростру извесне истине, наши листови дужни су да изоставе све измишљотине које парализирају истине што их они желе да распростру. Ту не може никако бити изговор: „То је ради забаве.” Забава која развраћа ум није забава, већ деморалисање. Таква забава може сметати распростирању истине. Tо је толико исто као кад би ко давао коме постојано слаткише што кваре желудац да га привикну јелу. Разуме се да покварен желудац није кадар после да вари ни здраву храну. Забављати ум може само онај предмет који му даје хране за мисли. Здрава забава не разликује се од праве науке. Докле наши листови не буду доносили такве забаве, донде ће они бити једнако више од штете но од вајде нашем народу, јер донде ће они једнако гајити сентименталне госпођице и све нове и нове песнике подобне тима о којима смо до сада говорили. Доказ су томе већина извештаја наших омладинских дружина, наша „села”, „беседе”, „балови” и цео наш живот друштвени.
    У Петрограду 24. септембра

Извор

Матица, 10. децембар 1868. Број 34. Година трећа, стр. 795.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Марковић, умро 1875, пре 151 година.