Наслада

Наслада Писац: Александар Пушкин, преводилац: Милош П. Ћирковић

У досадној муци увенуће тако
Мог живота једва развијени цвет,
И младост ће кришом одлетети лако
А траг ће јој бити — траг жалосни клет.
Од тренутка оног рођења незнана
Па до нежних дана што их младост да,
Још наслада слатка мени није дана,
Нит’ жалосно срце какве среће зна.

Са прага живота у бескрајне краје
Нестрпљиво, журно пружао сам глед:
Тамо, тамо, сањах, мора бити да је;
Ал’ то беше само за призраком лет.
И развивши крила пуна бајна слада,
У чаробној, нежној, у лепоти свој
Љубав је се брзо појавила млада
И преда мном хитно лет развила свој.

Ишао сам тако циљу далекоме
Ал’ миломе циљу ја не стигох крај!...
Ах, кад ли ће мени у весељу моме
Удаљене среће да засија сјај?
И буктиња драга младалачких дана
Да распламти сјаје згасла плама свог,
И путању моју да осветли мрачну
У осмеху љупком милог друга мог?

Извор

Звезда, 11. јул 1889. Год. III, Број 67. Стр. 531.