Мрзим...

Мрзим…  (1863)  Писац: Драга Димитријевић Дејановић

Мрзим Турчина,
Душмана мога,
Ко самоћу пусту
Гроба леденога.

Мрзим га, мрзим
Из све снаге моје,
У мрзости срце
Сасвим сазрело је.

Па та мрзост љута
Срцу даје снаге,
Да покори своје
Побеснеле враге.

Ох, мрзости љута!
У тебека има
За моје срдашце
И нешто мелема.

Ти оружаш мишцу
Слабу и нејаку,
Ти утиреш сузу
Замућеном оку.

Ти си тужној раји
Вођа у поноћи,
Ти јој снагу дајеш,
До душмана доћи.

Извор

Даница, 24. фебруар 1863. Број 8. Година IV, стр. 119–120.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драга Димитријевић Дејановић, умро 1871, пре 155 година.